Српски књижевни гласник

746 _______| Ситни Прилози. _ оне на Ура ЕН

плане љубав у њему, заборави шта је брату обећао, и још пред њоме изјави јој своје осећање. Браћа се заваде, и Лавинија има да се реши коме ће се приволети.

У томе се немачки писац више-мање држао српске народне песме; од краја трећега чина држи се немачке легенде о „бедном Хајнриху“. На крају трећег чина Лавинија се одлучује за богињавога Максима. Када је чула да крв невине девице може да излечи богиње, одлучи се да се жртвује за Максима. Он чује за то, њена љубав и пожртвовање потресу га, и одбија њену жртву. У петом чину, изгубивши здравље, престо и драгу, он умире.

Фитгерова драма је декоративна и сјајна, композиција вешта, и писац је успео да створи нешто средње између наше епско-наивне народне песме и сентименталне

немачке легенде. Душан БУДИМИРОВИЋ.

„ЖЕНИДБА МАКСИМА ЦРНОЈЕВИЋА“ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ.

Као роз!-зстршт уз прилог Г. Будимировића могу ићи ово неколико података о тој народној песми у нашој уметничкој књижевности.

Први је на њу обратио пажњу Константин Николајевић, један од првих Срба који су се школовали у Француској, онај за кога је кнез Милош говорио да „зна за десеторицу других“. Николајевић је у београдској „Подунавци“ за 1845 (стр. 127—128) дао свој превод: „Францеска од Римини“, „епизода из Дантове подземности, песма У“. Уз превод те славне поетске епизоде о Паолу и Франчески, која је толике песнике надахнула, Константин Николајевић додаје:

„Ова епизода Дантове Подземности наличи млого на женидбу нашег Максима Црнојевића. Гуидо од Поленте, Господар од Равено и Червије обвеже се, по приповедању Бокачија, дати своју кћер за Ланчиота, најстаријег сина његовог непријатеља, Господара од Ри-

59»

7 О ЕНЕН