Српски књижевни гласник

932 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

мини. Ланчиото, који је био нагрдно ружан и у лицуи у стасу, предвиди да ће морати бити одбачен од Госпоине, ако јој се сам лично представи. Ничим мање он закључи узети је за жену лукавством, и пошље као свога представника његовог млађег брата Паола, најлепшег и најсавршенијег човека у целој Италији. Францеска дочека Паола, воображавајући да у њему гледа свог будућег супруга. Ово мечтаније буде почетак њене страсти. Кад је доцније у једном од њени састанака са својим девером била, затече и разјарени Ланчиото, и обоје убије“.

Сличност мотива између талијанске легенде о Паолу и Франчески, које је Данте обесмртио у једном од најлепших места у својој „Божанственој Комедији“, и наше народне песме очевидна је, и заслужује да буде из близа испитина.

Да ли је ова белешка у „Подунавци“, скренула пажњу Јована Ст. Поповића на ту народну песмуг Он је у то доба на том листу радио, и четрдесетих година он је, са Атанасијем Николићем, драматизовао наше народне песме. Забележено је да се у посмртним хартијама његовим налази нацрт („Рјап тапизгспр(“, како се вели у „Поменику“ М. Б. Милићевића, стр. 567) „мелодраме у 3 дјествија“, које се зове „Максим Црнојевић“.

Лаза Костић би, према томе, био други српски песник који је драматизовао народну песму о женидби Максима Црнојевића. Његова трагедија, започета 1861, написана већ 1863, изишла је у Новом Саду 1866. За Лазом Костићем пошао је Александар М. Вукомановић, и 1871 изишло је у Београду његово „жалосно позорије у ТУ дела“, које је он „по народној песми написао“.

Романтична народна песма „Женидба Максима Црнојевића“ тако је дала драмско градиво четворици писаца, од којих је један и Немац, Артур Фитгер.

Ји