Српски књижевни гласник

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Др. Ник. ВЕЛИМИРОВИЋ: Религија Његошева. Студија. Београд, 1911.

Још док је ова студија излазила у Делу, привлачила је пажњу на себе. Писана књижевно, са полетом и речитошћу, она је у толико више зачуђавала што је писац, непознат човек, излазио из редова наших теолога, који сем Светолика Ранковића, нису ништа друго давали до тешке преводе из руске догматике и омилитике. Да је Религију Његошеву писао когод од световњака можда неби толико било примећена, и нико се неби нашао да каже онакву неодмереност да Религија Његошева стоји изнад Горског Вијенца. Неодмерени у грдњи, ми смо ненеодмерени и у похвали, и такве речи треба одбити на нашу познату склоност за претеривања у сваком правцу. Али књига Г. Велимировића је ипак једна врло занимљива књига, не само као студија једног младог теолога но и као књижевни посао у опште.

~ О Његошу се код нас до сада много писало, можда више но и о једном писцу нашем, тако да о њему по: стоји цела литература. Али велики песник Горског Ви: јенца није био проучаван као религиозни филозоф, и са те нове тачке узео је да га испитује Г. Велимировић. Његош њему изгледа као „религиозна личност првога реда“, какве нема у нас. „Ко по својој природи није религи: озан а желео би сазнати шта то значи бити религиозан, тај ће најбоље учинити, да се постара те да проучи и