Српски књижевни гласник

944 Српски Књижевни Гласник,

што је сасвим природно, и над њима. Госпођа Силвен, и он, извијају се доста високо над трупом, и с тога ћемо говорити само о њима.

Каваљерски је говорити прво о Госпођи Силвен; али, како смо се на овоме месту навикли да увек, прво, говоримо о бољем, то ћемо прво говорити о Господину Силвену.

Господин Силвен је професор на париском Конзерваторијуму, и то је оно што се највише осећа у његовом приказу. Господин Силвен је професор глумачке вешшине. Од безброј много лица које један глумац има на своме лицу, Г. Силвен је, овога пута, приказао четири своја лица: Лебонарово лице у Чика Лебонару, Луја ХГ у Гренгоару, старатељово у Блекшри, сенатора Бодоена у Апостолу. На свима тим лицима, као што сам казао, јасно се осећа професор. Кад има да прикаже, у Чика Лебонару, очинску љубав према кћери, или да обележи свој однос према својој жени, хладан и туђ, или према сину који му је жена донела из везе с неким грофом, или према доктору Андреу кога би хтео својој кћери за мужа, или према маркизу кога би његова жена хтела кћери за мужа; или кад у томе истоме комаду има, да прикаже добричину у сценама нежности, бриге, гнева, очајања, веселости, сумње; или кад, у Гренгоару, приказујући Луја Х!, има да обележи све врсте односа према Николини, Гренгоару, Оливјеу, у сценама љутње, претварања, господства и лукавства; или кад, у Блекшри, има да стилизује своју епизодну улогу у само два-три односа; или кад, најзад, у Абосшолу, поводом једног „породичног случаја“, треба да прикаже апостола морала у свима могућим односима према сину, жени, политичким друговима, банкарима, у сценама борбе очинске љубави и политичких убеђења, у сценама гнева, очајања, сумње, и тако даље; — у свима тим разним улогама, тежим и лакшим, простијим и сложенијим, Г. Силвен је увек био Господин Силвен, професор на Конзерваториуму. Он је, узмимо _ само један случај, чика Лебонара, „мученика своје доброте“, као добричину, спровео кроз све ситуације про-