Српски књижевни гласник

Политички ПРЕГЛЕД. 955

обећане реформе. У Парламенту се сада траже јавна читања и дебатовања о тако званим „џурналима“, — рапортима које су бившем султану Абдул-Хамиду подносили многи садањи виђени политичари. Велики Везир, бранећу себе од сумње да и он долази у ред њихов, оптужује Ћамил-пашу, бившег Великога Везира као противника уставнога режима, и ствара незадовољство. Султао дејствује да сложи опозицију са владајућом странком, али без успеха. Комисија која је изаслата у Штип да извиди узрок покољу хришћана, наишла је на велике злоупотребе месних власти. Због догађаја у Штипу хришћани у Румелији се организују за отпор; националне свађе могу се заборавити убрзо и зблизити све у један блок. У самој Бугарској су приређивани митинзи и па: растоси, који владу Гешова подстичу на енергичнији рад противу Турака. Македонски кругови су се поново јако узбудили. Посланици из опозиције и добар део јавнога мнења у Србији тражи од српске владе исто тако енергичнију заштиту наших саплеменика у Турској, чије стање бива све несносније. На турско-црногорској граници незадовољство отима све више маха међу Арнаутима. Незадовољству нема увек разлога у неиспуњењу обећања датих летос у Подгорици, али је оно увек јако противу Турака. Непослушност Крићана према грчкој влади чини да и са те стране има тегоба, које нису мале.

Пролетос је рашко - призренски митрополит дао оставку на митрополитство. На његово место српски народ из те епархије, која обухвата санџаке пећски, призренски, приштевски, сјенички, плеваљски, и добар део скадарскога вилајета, молио је Басељенску Патријаршију да избере опет Србина за митрополита. Народ је дао ове кандидате: архимандрита Саву, садашњега администратора рашко-призренскога, оца Василија, оца Митрофана из Св. Горе, архимандрита Теофила из Хилендара, монаха Пиперковића. Највише је полагано на то да буде изабран отац Василије, Србин са Косова, призренски бого-