Српски књижевни гласник

22 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

бодног, необузданог, пустоловног живота, као у циганском логору. Спавало се где ко стигне, код тамошњих становника, по дућанима, на тезгама, насред улице, под арњевима од кола, под звезданим небом топлах јулских ноћи.

О, трговање без дућанске досаде. погодбе закључиване при ручку, на прагу, у кошуљи, у дашчарама поређаним дуж Ливаде, поред Роне, која је такође била узбуркано тржиште где су се лелујале разноврсне лађе, барке с троугластим једрима, које су допловиле из Арла, Марсеља, Барцелоне, са Балеарских Острва, натоварене вином, сарделама, плутом, поморанџама, искићене тракама. црвеним барјачићима, који су се весело лепршали на поветарцу огледајући се у брзој води. Па она граја, она шарена гомила Шпанаца, Сардинаца, Грка у дугачким капутима и везеним папучама, Јермена у шубарама од крзна, Турака са ширитима око врата, лепезама, широким панталонама од сурог платна, који су се тискали око гостионица усред поља, пред излозима дечјих играчака, штапова, сунцобрана, накита, харемских бонбона, качкета. Па такозвана „лепа недеља“, то јест прва недеља по отварању вашара, са гозбама по кеју, на лађама, по чувеним траторијама, код Чокоша, код Велике Баште, у Кафани Тибо; ко је све то једном видео, чезнуо је за тим целога свог живота.

Код Мефрових, човек се осећао угодно, скоро као на бокерском вашару; и заиста, дућан је, својим живописним нередом, јако личио на какву сваштарницу јужних производа, подигнуту на брзу руку. Овде су се низали, напуњени и под теретом угнути, џакови брашна, ситног као златан прах, грашак, крупан и тврд као сачма, бели кестенови, избраздани и прашљиви као збрчкана лица старих планинки, плехане кутије пуне зелених и црних пресованих маслинака, бакарни ћупови црвенкастог уља са укусом воћа, слатка из Апса, у бурадима, од лубеница, од мирисавих лимуна, од смокава, од дуња, сав остатак с једног воћног тржишта, стрпан у шећерни сок. Горе, на полицама, међу усољеном рибом, конзерве у тисућама плеханих кутија, нарочити слаткиши из сваке вароши посебице: торте из Нима, медени колачи с бадемом из Монтелимара, погачице и двопеци из Екса, у златним завојима, са натписом и марком.

Затим, први сазрели плодови, читава изложба зрачног јужног воћњака, где се воће у отворено-зеленом лишћу пре-