Српски књижевни гласник

Нума РУМЕСТАН. 91 Мефр, два дебела јужна производа, са кукастим Руместановим носем, светлим очима, говором изразима, и шумним провансалским поздрављањем, па све до њихових момака у радњи, који су другарски тикали господара и довикивали му, не либећи се ни мало: „Је ли, Мефре... Где си оставио ко: басицерг“ Чак и мали Мефрови, прљави и кењкави, којима се непрестано претило да ће бити пробуражени, одрани, скувани у лонцу, али који су ипак умакали своје прсте у свако отворено буре; и купци који су млатарали рукама и брбљали по читаве сате да би купили за десет пара бисквита, или седали у круг на столице, препирући се о својствима кобасице с белим луком и кобасице с бибером, добацујући громко један другом: шаман, нишша зашо, јакако. нема шу, шо је нешшо друго. цео речник тетке Портал, док се какав кућни пријатељ, „драги брат“, у префарбаном црном капуту, цењкао за славу рибу, и док су муве, безбројне муве, намамљене свим овим шећерним воћем, бонбонима, готово источњачким колачима, зујале уна: около, чак и усред зиме, одржане у животу у овој топлоти где се човек кувао. И кад би се какав залутали Парижанин показао нестрпљив због споре услуге и расејане равнодушности ових ситничара, који не прекидају своје ћаскање, с краја на крај дућана, мерећи и завијајући робу на двоје на троје, требало је само видети како су га они испраћали, правим провансалским наречјем:

— Овај, чујете, ако се журите, врата су отворена, а трамвај пролази улицом, знате.

У овом кругу својих земљака, стари Валмажур би прумљен раширених руку. Г. и Гђа Мефр опомињаху се да су га некада видели на једној добошарској утакмици, на бокерском вашару.

Међу старим људима с Југа, овај бокерски вашар. који данас нема значаја и постоји само по имену, остао је нека врста братске везе, као међу слободним зидарима. У нашим јужним крајевима, то је био најчаробнији дан у години, највеће уживање за све ове отупеле животе; за њега се спрсмало још много израније, иј ш за дуго после разговарало се о њему. Обећавало се као награда жени и деци да ће бити вођени на тај вашар, а ако се не би могли повести, увек им је отуда доношена каква шпанска чипка, каква играчка, коју би налазили у дну сандука. Бокерски вашар, то је значило још, под изговором трговине, петнаест или месец дана сло: