Српски књижевни гласник

20 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— Пифурка, преминуо у Мостаганему 14 јануара 1874, родом из Валмажура, опшшина апска...

Сељанка нестрљиво упита:

— Колико»

— Три динара и шридесеш пеш Пара!.. викну Гијош уњкавим гласом уличног продавца; и остављајући им новине да би могли проверити своје разочарење, он умаче гушећи се од смеха, који обузе све спратове редом, продре чак на улицу, и развесели цело ово велико село Монмартр, где је већ кружила бајка о Валмажурима.

Три динара и тридесет пет пара, наслеђе рођака Пифурка! Одиберта се тобож смејала јаче од осталих; али страшна жеља за осветом што је у њој тињала против Руместанових, који су у њеним очима били криви за све њихове невоље, појача се сада још више, тражећи прву прилику да избије на површину, прво оружје које би јој пало шака.

Јединствено је било држање старог Валмажура у овој несрећи. Док се његова кћи сатирала од умора и беса, док је сужањ копнео у свом подруму, он је, изгледа, ведар и безбрижан, не осећајући више ни супарничку завист према сину, био удесио себи спокојан живот ван куће, далеко од својих. Он је хватао маглу чим прогута последњи залогај доручка; и кад би изјутра четкао одело, из џепова му је често испадала по каква сува смоква, шећерлема, погачица, о чијем је пореклу стари како-тако давао обавештења.

Срео је, тобож, на улици једну земљакињу, некога с Југа.

који ће доћи да их посети.

Одиберта је вртела главом:

„Море, ако ја пођем за тобом...“

У ствари, шврљајући по Паризу, он је био пронашао у кварту Сен-Дени једну велику продавницу јестива, у коју је ушао намамљен натписом и привлачним садржајем јужњачког излога, са разнобојним воћем и набраном сребрном хартијом, која је засењивала очи кроз магличасти вео ове многољудне улице. Та радња, добро позната од јужњака прирођених Па-

рижана, где је стари Валмажур постао редован гост и пријатељ, носила је име: ,

Код јужних Производа.

И никад назив није више одговарао истини. Све је овде било јужни производ, почев од господара радње, Г. и Г-ђе

"а БИРАНИ | тома +