Српски књижевни гласник

24 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

имена адвоката, народних посланика, министара, и пре свију, име Нуме Руместана, Вандејца с Југа, стуба олтара и престола.

За овај једини ред где је записано Руместаново име, бацили би Мефрови у ватру целу књигу. Он је тај што најбоље представља њихове назоре у вери, у политици, у свему. Као што каже Г ђа Мефр, која се одушевљавала још више него њен муж: ;

— За љубав овога човека, видите, могла би се продати душа ђаволу.

Они су се са задовољством сећали доба кад Нума, већ на“путу славе, није зазирао да дође сам лично да купи што му треба. Па како је умео да избере лубеницу чим је узме у руке, или кобасицу која ће добро омастити нож! А после, он је био тако добар, са оним лепим достојанственим лицем; увек је налазио какву похвалу за Госпођу, какву пријатељску реч за „драгог брата“, и миловао децу, која су га пратила до кола носећи завежљаје. Откако је наименован за министра, откако му ови црвењачки разбојници задају толико посла у оба Дома, није се више виђао, на жалост! Али је и даље остао веран муштерија /Троизвода; и снабдеван је увек пре свију осталих.

(Наставиће се.)

Алфонс ДОДЕ. (Превео с француског Миодраг ИБРОВАЦ.)

СЕЛЕКА ЊЕ ВИ А

Дошло је време кад нам коса седи И наша чула постепено грубе. Стојимо сада скрушени и бледи. Док нашу старост објављују трубе.

Но још у мени ишчезнуо није Следбеник Младог Вертера, што сања При месечини, и што сузе лије

Уз сваки помен старих осећања.

О, знам то добро, стари огањ да је Нестао. да га неће бити више,

Но нашу љубав нема ко да збришс: Она се мења, али увек траје.