Српски књижевни гласник

Српски Књижевни ГЛАСНИК.

ЈА ИЗДАВАЊА

Ја идем стаз:м испод неба ширном —

и знадем, знадем да долазим од некуд -- из далека... И гледам, гледам, идући, преда се и знадем, знадем

да некамо далеко мени поћ'...

И чујем јеку стогласу живота —

и знадем, знадем да васеленом с искона се ори.

И чујем живот, и у срце гледам и знадем, знадем

у мени сваки да му дрхће глас.

И чекам — идућ, кад ћу да се смирим —

и знадем, знадем да једном и ја негдје ћу да станем. И око себе, чекајући, гледам —

и знадем, знадем

нечујно за мном да се влачи смрт.

Ја идем стазом испод неба ширном —

и знадем, знадем

да долазим од некуд — из далека...

И гледам, гледам, идући, преда се —

и знадем, знадем

да некамо, далеко мени поћ'..

се стазом ко по бездни крећем —

и знадем, знадем одједном стази да ћу на крај доћи.

И чујем Нетко да ме стазом прати и знадем, знадем

у нови Нетко да ме види крај...

О шуми, шуми — бездана пучино:

Ја знадем, знадем од некуд луку да изгледам тиху. И гледам звијезде, што нада мном трепте и знадем. знадем у бескрај свијетли да ми кажу пут... Марин САБИЋ.