Српски књижевни гласник

У

у

БАЛАДА О СПОЉАШЊЕМ ЖИВОТУ.

с | | сл

БАЛАДА О СПОЉАШЊЕМ ЖИВОТУ.

И деца расту са својим дубоким очима које ни о чему не знају, расту и умиру, и сви људи иду својим путем.

И слатко воће постаје од опорог, и пада ноћу као мртве птице, и лежи неколико дана, и распада се.

И увек ветар дува и увек понова слушамо и говоримо многе речи и осећамо уживање и умор удова.

И путеви трче кроз траву, и кутови су овде и онде, пуни "буктиња, дрвећа, рибњака и пуни претње, и мртвачки осушени...

Зашто су ови подигнути 2 и нису једнаки једни другима2 и безбројно су многиг Шта мења смех, плач и самртно бледилог

Чему нам служи све то и ове игре, нама који смо ипак велики и вечно усамљени и који идући не тражимо никада никакав циљ 2

Чему нам служи то што смо видели много ових ствари... Међутим, много каже онај који каже: „Вече“, реч из које тече „меланхолија и жалост.

Као тешки мед из шупљег саћа.

Хуго ФОН ХОФМАНСТАЛ.

(С немачког превео Х. Х.)

О КНЕЗУ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ И ИЛИРЦИМА.

Колико ми је познато, о Милошу међу Хрватима било је говора само онолико, колико се Милош 1848 завадио с Гајем. И у том је приповиједању о свађи, по биљешкама Милошевим, Људевит Гај јадно прошао. О односима Милошевим према Хрватској иначе се мало знаде. А као да се и не може још посве право да разумије, што је Кнеза Милоша довело у Загреб 1848 године, и зашто је он онако поступао, како је под Јелачићем поступао с тадашњим првим човјеком Хрватске. Разлози као да су старији.

У истраживањима оних времена намјерио сам се и на један ресерватни спис, који ће нам моћи да мало разоткрије прилике — бар тако ја судим — из времена прије 1848 године. Тиме ће нам бити нешто јасније држање Обреновића

58+