Српски књижевни гласник

916 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

а истакнутије поступање Кнеза Милоша спрам Гаја. Мени је но овоме јаснији однос бечке владе спрам Хрватске.

У четрдесетим годинама прошлога стољећа изашло је више дописа у Илирским Народним Новинама, што их је издавао Људевит Гај, о приликама и догађајима у Србији. То се догађало већ онамо од 1842 године. Што су били неповољнији односи за династију Обреновића у Србији, то јеу нашим новинама више било говора о Србији. И највећим је дијелом дописник Гајевих новина истицао тековине, које је нова влада и династија Карађорђевића давала Србији.

Тко је наговорио кнеза Милоша, да је 11/25 јунија 1842 послао Гају као уреднику новина 25 цесарских дуката „ко отплаћању велики трошкова Ваши при Вашим издањима“, нисам могао да дознам. Само се из писма Милошева разбира, да је он настојао Гаја придобити за себе — јер, вели, да га његове новине веома занимају и задовољавају. Не знам ни то, да ли се сачувала захвалница Гајева Милошу за те дукате. Али Милош је доста брзо промијенио то своје мишљење, јер новине доношаху гласове о Србији, који нису могли да буду угодни Кнезу.

У Хрватској су се прилике од 1843 сасвим измијениле. Ценсура књига и новина постајаше све оштрија. Политички се односи све више заоштравали, што у самој Хрватској, што у њезину односу к Угарској. Сукоби су с Маџарима постојали све чешћи — поради идеја, које је с обзиром на јужне Словене, носило хрватско илирство. У пожунском је сабору било већ 1843, а још више 1844, вике на Србе и на панславјанство, које да Русија преко српске кнежевске владе у Хрватској шири. Како је Милош све то примао, не знам. Да је и онда одобравао писање Гајевих новина, дало би се веома оправдано сумњати. Коначно се растворио јаз између хрватских новина и Милоша 1844 године, а његове пошљедицеизлазе на јаву 1845.

У „Новинама хорватско-славонско-далматинским“ изишао је 4 јануара 1845 (стр. 7) под рубриком „Сербија“, допис из: Београда, писан 1 децембра 1844. Из тога оригиналнога дописа, што га је писао Гајев пријатељ Павловић, који је и друкчије писао о приликама у Србији, за разумијевање служ-· бенога поступања, извадићу што је најглавније.

У „Резјег ДеПипо“ изишао је чланак, у којем се хвали: