Српски књижевни гласник

932 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

слобода треба да буде безгранична, јер ако би јој се хтела стављати ограничења, имала би се наука тек упола, а наука у пола није више наука, јер би била, и мора да буде лажна наука. Мисао не сме никако да се потчини никаквој догми, нити странци, нити каквој страсти, ни каквој користи, нити унапред створеној идеји, нити ичему другом — изузев самим чињеницима, јер за њу потчинити се било би што и нестати је.

Од оних давних времена кад је добри Бог био забранио првим нашим родитељима да дирају у дрво познања, његове идеје су се без сумње до сад прошириле; ја све замишљам да тај чудновати уметник који је свет створио, не жели да ово неупоредиво уметничко дело бескорисно остане зато што нема ко да се диви: исто тако не жели он да познајемо само једну рђаву репродукцију тог света, вештачки онакажену. Кад бисмо могли да чујемо његов глас, ја мислим да би нам он говорио : „Добро разгледајте, и све гледајте“, а не: „Не гледајте с те стране, чекајте да се Истина покрије листом од винове лозе“.

И ако су се спалишта за навек угасила, ипак се дешава да по неки човек буде кажњен зато што је мислио. И ако је ретко да ко плати животом за своје идеје, па чак и сло: бодом, ипак су оне за њега врло често извор хиљаде подмуклих кињења; оне га излажу губитку места или пакосном штрпкању лицемерних гонилаца, који немају више храбрости да буду отворени инквизитори. Па опет и ово је сувише; јасно је да, ако треба бити јунак па отворити очи и смети. рећи што се видело, биће мало људи који ће се поштено послужити видом и речју, јер су на овоме свету јунаци још увек ретки; и што је још важније, биће их који ће варати и себе и нас, јер ће, гледајући са страхом на ствари, искрено веровати да су видели што је најбезопасније да се види. Треба дакле, уколико то човечја природа допушта, да ишчезне сваки законски или друштвеви притисак на мисао.

Црвенео бих од стида задржавајући се на овом, али то» то је тек спољашња слобода, а то није довољно; најгори су они окови што их сами себи кујемо, а и од њих треба ослободити се. ~

Ако приступите изучавању појава са унапред примљеним веровањем, које вам је драго, јер сте га с мајчивим млеком посисали, јер су учитељи који су вам га дали људи честити