Српски књижевни гласник

9492 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

„Покрет и живот, то је најглавнији дар за позорницу“. Тога покрета, ако не и живота, има у драми Г. Мва пл. Војновића. Само, има покрета и покрета. Има покрета какав је у драмама Пола Ервјеа, Бернстена или Батаја, покрета којим се развија једна духовита теза, или елементарно схваћено браколомство, или какав јако сплетен сплет дубљих интрига; има, даље, покрета какав је у драмама Сардуа којим се „одозго“ решавају гордијеви чворови сурово схваћених страсти; и има, најзад, водвиљско-мелодрамског' покрета какав је у драмама _ Роберта де Флера и Кајавеа, који се своди на промену осећања, погледа, или чак и места. То је површан покрет, то је покрет за публику. Те врсте покрета има највише у драми Г. Војновића. И, кад се тако посматра тај покрет, то је најокретнији и највештији покрет који је, до сада, дала наша драма. Глумачки и сценски узевши, чак и садржајно, то су окрети, реверанси свих врста, осмеси, гестови, извијања на све стране, изложба свих форми, боја и линија. Узмите само први део "триптихона, узмите НаП-Уезифш у „Мопзџе-Ратасе-Ноје!“-у у Млецима: Велики Канал са свим својим бојама и живошћу; у позаднини Мадона дела Салута са свима фосфоросценцијама и мистеријом у ноћи под пуним месецом ; колонаде, мермерне скалине, тераце; канделабри, јапански паравани, егзотично цвеће, црвени асирски порфир. Кроз све то додајте да се шета једна космополитска публика скупљена са свих страна

глобуса, и да свака од њих уноси у општу атмосферу своје расне снобовске особине; даље, дендие са својим покретима, _

„плерезе“ са својим смехом и ћудима, „смокинге“ са својим удварањем и свим оним што уз то иде; Витала Малипиера са свим покретом који његова авијатичарска репутација уноси у „вестибил“; Њу, са својом декоративном тоалетом, великим историјама које су везане за њу, и бројем пријатеља, оних који су били, оних којих су, и оних који се надају да ће бити, који за Њом иду у досадној поворци; све разне, најзад, леди, лордове и мис са својим жутим косама, црвеним лицима и глупо-надменим разговорима. Уз све то, додајте шуморење _ канала, подвикивања гондолиера, звук венецијанског звона, _ веселу венецијанску песму, општи кикот свих у „вестибилу“, и покрет њихов на све стране. Такав изгледа покрет у нај _ новијој драми Г. Војновића. Као што сам казао, то није онај “а стваралачки покрет великих драма који значи живот и којим _