Српски књижевни гласник

944. Српски Књижевни ГЛАСНИК.

драма ми нисмо имали и, због тога је, глумачки, драма неуспела. Госпођа Таборска, на пример, којој је много сметало што је мислила да је Она компликована и танана природа, и покушавала да јој да глумачке детаље те врсте; — Госпођа Таборска, дакле, у највећем делу улоге била је деко: ративна и у гесту, и у кретању, и у изразу лица, и у тоалети“ и то јој је био најуспелији део улоге. Г. Богић, који је почео добро и с одушевљењем у првоме делу триптихона, у другоме се много није умео да нађе, јер за то и текст има кривице; у трећем пак, био је несигуран, изгубио основу, ако је, уопште, сам Витале Малипиеро има, и глумио од ока. Сви остали, који су ту били конфети и серпентине, који су имали да даду сцени жагора, шумора, боје и кретања, нису били нимало у ритму и тону. Г. Гавриловић једино. >»

Крај сезоне је дошла да заврши једна трупа која је, као трупа, имала доста успеха. То је трупа Госпођице Жилиете Кларел. Ни Госпођица Кларел ни трупа, у Француској, немају још какву солиднију репутацију, нити су имали много прилике да је стеку; али, и прва и други, упоређени са ранијим који су прешли преко наше сцене (Бланша Тутен, Мадлена Доле, Сузана Депре, Г-ђа Силвен), и упоређени као примадона и као трупа, не остављају много мањи утисак. Упоређена са осталима, Госпођица Кларел је мање добра; али као трупа, трупа Госпођице Кларел је далеко солиднија. Сама Госпођица Кларел има врло лепу појаву (мислим овде и на физичку и на глумачку); разуме свој занат добро; тумачи нешто школски, али увек тачно; вешто се креће на сцени, и лепо је употреби у разним моментима; утиске саопштава доста просто, без фасцинирања. Моника (Букшање, од А. Кистемекера), Госпођа Брашар (Самсон, од А. Бернстена) и Дора (Дора, од В. Сардуа) приказане су са доста осећања; нарочито, сцене са мужем и љубазником у Самсону, љубазником у другоме чину и мужем у трећем чину Букшања, и друге. · — Мз трупе, „први љубавник“, Г. Ломонје, није рђав; није рђав ни Г. Сиднеј. Добри су, нарочито добри: ГЛГ. Жан Валоа (потпуковник Фелт, Брашар, Фаверол) и Кутје (Жисеј, маркиз д'Андлин, Текли); најзад, Госпође Медал и Жана Паран нису биле рђаве. а Бранко ЛАЗАРЕВИЋ.