Српски књижевни гласник

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 949

Зато што је толико елементаран, што је смело ступио и натоварио на плећа огромно бреме, што се најзад користио лекцијом највећих, — а случајно имао генија, најзад и због свега оног што он хоће а још нам није наметнуо, због свега тога нас Мештровић највише занима, више него они ма како несумњиви и зрели таленти који представљају уметничку елиту даровитих људи, али дају само лепа, а не значајна дела. Мештровић је смео да нам говори о нечему за шта се не може рећи да је било мисао покољења, да је у ваздуху. Он је покушао да полугом прве, античке уметности покрене из основе народну психу. И ми, савременици, удаљени од ње разним тенденцијама интелекта и сенсибилитета, пред простом, јаком изразитошћу „Срђе«“ и „Марка“ осећамо глади за опорим насушним хлебом минулих покољења Мештровић је смео да нас одведе тамо, натраг, у мрак. Ни патриотска трагедија, ни песма, ни сликарство није досад тако потпуно успело да у нама пробуди Србина а да не ућутка Европљанина. Ми потпуно пристајемо на Мештровића, немамо ништа, или врло мало да му опростимо.

Осим Росандића, о ком смо већ говорили, и на овој изложби неизложених слика Рачкога, колико је нама познато, нема (и нашто да буде») ничега у „Медулићу“ што личи на заједнички програм и на макако сродство са Митровићем.

___Они донекле, као што смо рекли представљају помажући се Мештровићевим приносом, савременост, с поновном напоменом да се она код многих још не удружује са даровитошћу и поузданошћу. Код једног од њих који се решио да пристане уз оне који су објавили крајну слободу ока, код Бранка Половића, та слобода је плашљива и још лута, није нашла готову личност. Зато и сликар врло доброг „аутопортрета“ се јавља са још два лица, у портрету „Младог научника и графичким радовима. Први рад, аутопортрет, је поуздано моделиран и стављен у тежак и занимљив светлосни положај. Он нам далеко више обећава него афектирана Гогенска при“ митивност „Младог научника“ и музејска упражњавања у „Лику младе девојке“, „Профилу“ и т. д. Оно прво је рад и сликање, ово овде је манир, естетичарска спекулација, литература.

Уосталом, то су све опасности од шарених утицаја савре"мене уметности, од свих лутања по слободном пољу које је