Српски књижевни гласник

ЕПУ АНУ про р Цбоја а

БЕЛЕШКЕ. 959

сника. 31 маја ове године огромна поворка света отправила је у Љубљани до гроба свога омиљеног песника, непоко. лебљивог борца противу клерикализма и искреног родољуба Антона Ашкерца. 2

Ашкерц је рођен 1858 у селу Глобоком, основну школу свршио је у месту рођења, гимназију у Цељу, богословију у Марибору, 1881 године произведен је за свештеника. Још као ђак јако се интересовао општим стварима, а изишавши из школе одмах је ушао у политичку борбу. Када је требало или погнути главу, и као католички свештеник испуњавати дужности свога звања, или презрети мантију и као доследан човек прићи још више народу, он је, не двоумећи се, ушао у редове најистакнутијих бораца противу клерикализма. Изишавши из цркве он је, као и наш раскалуђер Доситеј Обра. довић, наставио доследно борбу и кроз своје књиге. Он је путовао врло много, видео много, читао и научио много, и хтео да ширењем нових и слободоумних идеја створи боље стање ствари у своме народу. Сам пак, не нашавши свога Бога у католицизму и будизму, пришао је модерним филозофима, постго песник слободе мисли и слободе народа. Од 1898 го. дине стално се преселио у Љубљану, и ту и умро у звању градског архивара. Тада је 1906 године прославио педесегогодишњицу свога живота и двадесетпетогодишњицу свог књижевног рада.

Свој књижевни рад Ашкарц је отпочео је 1880 године под псеудонимом у „2уопц“, који је тада излазио у Бечу под уредништвом Јосипа Стритара. Прва његова песма „Три путника“, као и све његове прве ствари, написана је под Стритаревим утицајем, а после ње су дошле баладе, романце, лирске и елске песме. Збирке његових радова излазиле су "овако: „Баладе и романце (1890, друго издање 1903), „Излет "у Цариград“ (1893), „Лирске и епске песме“ (1890), „Нове песме“ (1900), „Три драмске студије“ (1900), „Руска антоло-. _гија“ (1901), „Два излета у Русију“ (1903), „Четврти зборник песама“ (1904), „Златорог“ (1504), „Примож Трубар“ (1905), „Мученици“ (1906), „Јунаци“ (1907), „Јадрански бисер“ (1908), · „Акропола и пирамиде“ (1909), „Пети зборник песама“ (1910), „Исмаилов“ (1911), „Последњи Цељанин“ (1912).

__ Песнички рад Антона Ашкерца врло је разнолик и обиман. У његовој поезији има трагова са свију његових многобројних путовања и читања. из библије, из народних предања, прошлости и садашњости скоро свију народа. Неодабирање пред“ __ мета и врло велика и лака плодност опажају се на много ___ места, и не иду у прилог песнику. Он је брзо напустио лирску поезију, дуго се задржао на билади и романци, и знатно их _ подигао. Најзад, прихвативши се епа, постао је највећи епски

__песник свога народа. Он је познавао латинске, немачке, руске,

___јеврејске, арапске, персијске и индијске мислиоце и песнике,