Српски књижевни гласник

>

У УНРАЕ ћи 5

о 5

РУШИ у

ИзЗМИРЕЊЕ. 5

стражари. Али мјесец опет заплови чистином, брежуљци се поново заталасаше и сплинуше у неизмјерност свијетла и недогледност долине.

Мимо Ненадићеву кућу у то пројурише кола, а у њима су стајали сељаци и сељанке, вичући и машући онима што су за колима долазили. Чула се свирка и на снијегу се најприје указа сјена, а за сјеном изникну сподоба човјека, што

је плешући дувао у гајде, а пиштаљке су пиштале као да ће

од силе пукнути мијех. Недалеко је од гајдаша скакао неки дугоња с двојницама у руци, и он је за себе свирао, а кад би престале гајде, још би јаче прихватио. А за њима су ишла друга кола, поједна су се мицала, а сприједа се усправио кочијаш, и што је могао бичалом је млатио по кљусету. Кола бијаху тако пуна, да нитко није сједио, чак ни тамбураши, што су не марећи ни за гајде ни за двојнице, завирали неку корачницу, да су на берди све жице пуцале. То су сватови водили дјевојку у кућу младожење.

— Како би красно било имати младу, лепу жену и здраву дјецу, па мирно живети у властитој породици. Људи се толико муче да открију срећу. Ето, то је права и једина срећа. Он заправо досад није познао честиту, чисту жену; све што је у прошлости доживио, бијаше му гадно и одвратно. Гадио се самом себи. Како је могао живјети у оном блату. А што је најгоре, како би тешко било умријети, не окусавши праве љубави. Опет се сети Милке и оног ђачког лудог и невиног ашиковања. Тко зна, можда га она још љуби С оним се другим заручила, увјерена да је он на њу заборавио. Ох, не... не. Он ће сутра чим устане, поћи к њој и све ће јој признати. Ништа јој неће затајити, ни подлост, ни срамоту, ни кајање своје, и неће прије отићи, док му не опрости...

Дуго је тако Ненадић маштао, а кад је поново легао, сватови су били далеко, а мјесечине није било на прозору. Велики, тамни облак покри читаво небо и снијежна вијавица застре дол и брегове. Ненадић је још неко вријеме у мрак буљио, сан му никако није хтио на очи. Слушао је промукло дозивање кокота и јутарње звоно, па тек у зору заспи тешким, немирним сном.

Ш У јутро, кад се Ненадић пробудио, није се више сјећао своје одлуке.