Српски књижевни гласник

Господин ПАРАН, 15

Али Анријета, кад виде да ће јој муж убити љубазника, устреми се на Парана, дочепа га за врат, забоде своје фине и ружичасте прсте у његово месо и свом јачином очајне жене стаде тако силно стезати, да крв поцури испод њених ноката. Поче га и уједати за раме, као да га је хтела зубима растргнути.

Паран, задављен, не могући дисати, махну се Лимузена, "да би се ослободио жене, која му се о врат обесила; и до чепавши је око паса, једним замашајем баци је на други крај "салона.

И како код њега, као код свих доброћудних људи, љутина није дуго трајала, и како га је јарост брзо пролазила, што обично код тихе нарави бива, он стајаше између њих двога, и уморан тешко дисаше, и не знађаше шта сад треба да ради. Његово сурово беснило истрошило се телесним напорима, као што нека изветри, кад је вино отворено, а тренутна храброст гасила се при убрзаном дисању.

Чим доби снаге да проговори, он промуца:

— Одлазите... обоје... сместа... одлазите !...

Лимузен наслоњен на зид непомично је стајао у свом углу; био је сувише пренеражен, те није могао сватити шта се догађа, сувише преплашен, те није могао ни прстом макнути. Анријета, одупревши се рукама о сто, испружене, разбашурене главе, раскопчана струка, разголићених груди, очекиваше као звер спремна на скок.

Паран стаде викати.

— Одлазите! Сместа... одлазите !

Видећи да се код њега малопређашње беснило утишало, Анријета се охрабри, исправи се, крочи два корака к њему, и већ готово дрско:

— Ти си, чини ми се, сасвим памет изгубио 2... Шта те је сад спопало 7... Зашто тај ничим неоправдани нападг

Он се окрете к њој, замахну стиснутим песницама, готов да је премлати, и стаде муцати:

— Ох!.. ох!... то је и сувише!... и сувише!.. све.. све сам чуо... све... разумеш ли... бестиднице!.. бестиднице!... Обоје сте бестидни створови!... Одлазите... обоје... и то сме. «ста... Убићу вас!... Одлазите!...

Она разумеде да је свету крај, да неће моћи доказати своју невиност, и да се мора покорити. Али сад јој се сва њена безочност поврати, и мржња на овог, до крајности огор-