Српски књижевни гласник

922 Српски Књижевни Гласник. | ~

Таре, има утисак високих површи, чије се откривање већ делом започело, на против на Истоку и у простору обухваћеном између Ибра и Лима карактар платформе се одржао скоро недирнут: високе висоравни Сјенице, Пештери и Рожаја, којима непосредно одговарају висоравни источне Босне. Долина Лима, која цео предео сече по дијагонали, доста добро обележава границу између ове две области: једна у којој су долине доста честе и развијеније, где је земљиште, укупно узето, знатно ниже, и друга, где се од Лима до Рашке и Ибра, _ од Пријепоља до Новог Пазара и Рожаја, не сусреће ни једна једина долина, никакав ток воде који служи за дренажу и где се нигде, сем на крајњим ивицама, не силази испод 1000 та.:

П Клима И ВЕГЕТАЦИЈА.

Санџак је предео висок, одвојен од мора једном још вишом облашћу, предео где облик висоравни преоблађује и где кречњах игра ако не скоро искључиву улогу касу Херцеговини, а оно бар надмоћну, и због тога је Санџак област оштре климе. Овај карактер се још више показује у чињеници да је у великим просторима земљиште данас потпуно оголело. Изгледа да је некад било другачије: предања као. и стари путописи слажу се у овој тачци. За област која до дирује Плевље, ово опадање шуме било је позитивно утвр•ђено: исто тако за Горњи Лим. Санџак посматран са Јавора на српској граници даје слику потпуно ћелавог, оголелог земљишта. По неки пошумљени комплекси распознају се тек врло далеко на Југу, или на Југо-Западу, онамо где се предео уздиже. Шума, која не постоји на описаним великим повр: 55 шима, сусреће се само, прво на стеновитим висијама од 1250 до 1300 т. формација ретка, ливаде-шуме са четинарима (јела, црни бор) које предоминира — и друго у заклоњеним угнућима; долина Лима, Вранеша (15000 ћа у кази Плевља:: букве и јеле); предео Рашке (70000 ћа у кази Нови Пазар: крупна и ситна гора, нарочито растовина и буковина). _

На овај начин суровост климе“је још више појачана“ у |

' Како промењене грилике сад допуштају ближа и одређена посматрања, оставио сам за доцније цео овај део који се односи на састав, | пита и стварање садашњих пластичких облика. 5

# Према „Пле Мегеогојогтеће Ден већги “ ХТ, 1910 5.510—511: Прије поље, надморска висина 440 т (посматрања извршена 1883—1897), има