Српски књижевни гласник

НОовопАЗАРСКИ_САНЏАК. 923

овом високом ходнику кроз који без прекида дувају ветрови.

Зиме су овде врло дуге и врло оштре. Свуда вам говоре о

снежним сметовима у којима су затрлани људи и стока. До у најтоплије лето човек је врло топло одевен и глава му је завијена до преко самих ушију. Дрвена кућа скоро цела ишчезава под кровом са шиндром или са кровином. Овде, на географској ширини Рима, јела се појављује кадкад од 900 т висине. Кукуруз расте само по топлим и заклоњеним долинама Лима, Рашке и крајњег Северо-Запада. Карактеристично је обрађивање, према врло старом начину, крупника, и јечма помешаних у истом пољу (каришик, субаштина) и пењући се често са ељдом скоро до 1300 т.

Но Санџак је пре свега земља траве. Ако је његова клима оштра, он се на против користи релативно задовољавајућом влагом и поред свога положаја и свога оголићеног карактера. Несумњиво овде мање пада киша него што је на приморју или у овој великој зони шума која се од Босне простире ка Загребу. Али преко целе године кише су тако расподељене да нема месеца а да не падне про: сечно мање од 435 тт воде. Зимски месеци су најмање влажни, на против, на крају пролећа и у.почетку лета падне највише воде, то јест у времену рашћења траве. Колико ова влажност толико општа висина земље чине Санџак неподобним за развитак културног биља; исти утицај имају његове висине изложене ветру, површине које су мало угодне за проширења шума већ на против са свим назначене за травне степе; најзад присуство непробојних стена (серпентина и шкриљца), ублаживање његове карстне природе, Санџаку до: дељују природу земље пашњака, области са скоро јединим сточарским типом.

Са рашћењем траве тесно је везана судбина већине становника, на овај начин често изложених на милост и немилост сувог пролетњег ветра или недовољно влажног лета.

средњу годишњу топлоту 9,45 док Београд (1888—1907) 11,2. Плевље 840 т надморска висина, (посматрања извршена 1888—1897), има годишњу средњу топлоту око 80,9. Најхладнији месец је јануар —- 3,1 (Пријепоље), — 3,8 (Плевље), док, најтоплији, јул, не прелази 20. Пријепоље 11'9). Број снежних дана истиче још боље оштрину климе: 26,6 годишње у Пријепољу, 349 у Плевљима.