Српски књижевни гласник

НОВОПАЗАРСКИ САНЏАК. 927

и Рожају, где их и данас наилазимо. Од онда, исто онако као што је то Г. Цвијић запазио за Стару Србију, мани: фестује се један непрекидни покрет о коме сведоче усмене традиције, многобројна напуштена места, „селишта“, као и реткост фамилија учвршћених на једном истом месту више од три или четири колена. Једна оваква покретност објашњава се разним невољама којима је била изложено ово становништво: сточне заразе; велике епидемије (куга 1813, 1815, 1836) и гладне године; бегства изазвана крвном осветом, непрекидни одласци у вези са природом система непо-

кретне својине. Али то се још боље разуме, ако се, неза-

висно од узрока који делају на размештања у унутрашњости земље, посматра сам положај који заузима Санџак. Положен непосредно на Северу и испод Црногорских Брда, Санџак је служио за све бегунце, изгнанике и ускоке који нису смели ићи на Исток, где би се срели са албанским племенима, ка-

- толичким и муслиманским. Али, нарочито све док се Црно:

горци нису окренули према Јадранском Мору, Санџак је био у неку руку природни канал, којим је одилазио сувишак планинског пастирског становништва, које се осећало стешњено у својим племенима. Висоравни су састављале неку врсту степеница, обележавајући једну мање или више продужену етапу општег покрета силажења. Међутим сав предео није подједнако учествовао у овом појаву. У заклоњеним дело: вима Запада и Југо-Запада, између којих и садашње Црне Горе је дубока провалија Таре, затим велика кречњачка табла Огра-

· ђенице, сразмера старих фамилија је релативно већа. Сасвим лежи

другојаче у долини Лима, у некој врсти великог ходника који полази из средишта највећих планина, исто онако као у долини Ибра који има то преимућство да се разграњава ка Митро: вици, ка двема областима равница, на Истоку Косово и, још даље на Север, велике долине садашње Србије.

Макаква да је била унутрашња разноликост, главна чињеница је да се до ових последњих времена утврђивала извесна равнотежа између придолажења и одилажења. Али у току последњег века, под утицајем узрока двеју врста, ова равнотежа се пореметила. С једне стране поступно образовање слободне и независне Србије створило је једно при: влачно огњиште, тако да дошљаци нису били довољни да