Српски књижевни гласник

928 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

попуне празнине проузроковане одласцима. ' Овај покрет исе- | -љења био је нарочито јак за првих тридесет година ХЛХ века: у оба своја похода на Сјеницу, Карађорђе је собом повео. један велики део фамилија: до 1833, ма ко се настанио у Србији признавао се за сопственика земљишта које је заузео; Од тада, појав силажења ка северу наставио се појачан у | 1875 –-1878. Он се наставио и за наших дана, и после извесне периоде успорености изгледа да је поново предузео услед беспрекидне и све веће несигурности ових последњих година. Док се ово догађало на Северу, на Југу, међутим, струја си-_ лажења са Црне Горе успорила се, док се није једна друга, _ све јача и јача, појавила, следујући противан правац. Данас црногорска емиграција је поглавито управљена ка обали мора и ка Америци. Шта више, она је почела да повлачи за собом један део хришћанског становништва Санџака (област Берана, Плевља, то јест на периферији саме Црне Горе).

Са податцима којима се данас располаже, било би врло. тешко израчунати не само извршене измене, него чак и. садашње стање насељења ове земље“ Ево, ипак, ради саме документације, просто навођење најмање сумњивих ци- У: фара које су биле издате, цифара које су разних врста, али. које ипак могу да помогну да се процене измене у току | последње половине прошлог века. (Вид. таблица на стр, 921);

Ако је сада још немогуће сазнати са прецизношћу број становништва као и тачну сразмеру двају елемената, утврђена _ је бар њихова расподела. Онолико колико ми је то било мо. гуће да проверим на лицу места и карти, навођења Цвијићева _ су тачна (Оно што по испитивању одмах пада у очи то је, |

' Већ сад је могуће утврдити да је Санџак играо главну улогу у насељавању садашње Србије.

# Овај високи предео у своме највећем делу неподобан за културу, са свим пастирског типа, где начин сточарства потребује велике прбсторије, насељен је, као што се то има и очекивати, врло раштрканим становништвом : 217.598 становника, према рукописној статистици саопшт ној од турских власти за 1911 годину, што претпоставља проеечно 31 ст новника на км. (28, према Цветићу: „Новопазарски Санџак“ стр. 21).

5 Да ова карта обележи потпуно садашње стање, довољно би би 10. да се уметну неке нове тачке заузете најкасније придошлим, „мухацири: о којима је било речи горе. пио