Српски књижевни гласник

И И о

зе .

Позоришни ПРЕГЛЕД. 939

Изнад сваког другог интереса, ваља одмах рећи, Народни Дивадло хтело је да високо уздигне уметнички интерес представе. Живописна и дирљива Војновићева драма добила је на својој премијери у Прагу све што једно дело може пожелети на великој позорници: смишљену режију, добре глумце, богат декор. У том погледу премијера „Смрти Мајке Југовића“ допуњује само славни венац дела којима је увен. чана прва чешка позорница. Јер уметнички успеси Народног Дивадла, који у сваком новом случају задивљују, давно су већ изишли из граница чешких. Прашка позорница заузела је већ достојно место у европској позоришној уметности, а у словенству после московског Художественог Театра, прашки Народни Дивадло свакако једно је од првих. Управо сад о премијери Војновићеве драме навршује се три године од јед н представе Шилеровог „Валенштајна“ у Народном Дивадлу, која је у отаџбини песниковој забележена као најсјајнија пред става Валеншта!нове трилогије и као датум у историји Шилеровог позоришта. То је био чешки венац успомени великога немачкога песника, о прослави 150-годишњице његова рођења, само годину дана иза крваве екскурзије пруских бур шева кроз Златни Праг. У том отменом реваншу новога оружја манифестовано је и поштовање великом песнику и висока културна амбиција чешкога народа, али је пре свега манифестована уметност Народног Дивадла. Представа „Валенштајна“ била је ремек-дело сценичне вештине, глумачке игре и позоришног сликарства. Изабрав за јубиларну представу трагедију која садржи неколико бурних страна чешке историје, Народни Дивадло оживело је замисао песника Валенштајнове трилогије и историчара тридесетогодишњег рата у сликама колико уметнички импресивним толико историјски верним. У ред тих уметничких творевина доспела је „Смрт Мајке Југовића“.

Она је у прашком Народном Дивадлу морала бити боље среће но у Београду или Загребу већ по самим средствима велике позорнице. Кад се дигне завеса у првом чину, пред нама је дивна слика дома Југовића. Две високе камене куле везане су у врху дрвеним ходником, обраслим у лозиим

бршљану, док се тамо дела испод зидина града одбијају

последњи зраци сунца на заходу. Неколико мирних и стро гих линија у декору, широко небо у хоризонту, и осамљена класична силуета. Мајке Југовића на бедему са кога сагледа