Српски књижевни гласник

940 ; Српски Књижевни Гласник.

у далеки, тајанствени крвави жар видовданске вечери, наго. вештава читаву трагедију. Сцена са снахама, обесним мла. дошћу и сујетом, које се отимљу о госпоство у овом повечерју царства. с безбрижном децом која весело играју коло око мртвог косовског гаврана, буде језу и бол. У читавој тој симфонији диспаратних гласова, свирепој противности, страсних жудња, мученичког самоодрицања, трагичне слутње и разузданог смеха, тако тешко изводљивој и тако опасној на позорници, у Народном Дивадлу нема ниједног неугодног тона. Уз савршено извођење, ваља рећи, „Смрти Мајке Југо. вића“ на прашкој позорници у том погледу помогла је и пред. става на другом језику. Одступања од традиција, модернизирање мотива, пресићеност појединостима, прециозна сликовност, смели контрасти и далеки симболи, који каткад излазе из простих класичних линија ове патријархглне херојске историје, у преводу на чешки, за публику која у позориште не улази са својим унапред у глави урезаним сликама косовске епопеје, не вређају. Сви ти ефекти стила и појединости, у израђеној и изразној дикцији глумаца, нижу се у један богат вез.

Други чин је у мрачној, злокобној косовској ноћи. Враћа ли се Дамњан са Косова или је то утвара деветог Југовића» Дубоки тајанствени тон ове слике у ноћи, рој звезда и свитаца над успаваном Анђелијом, злокобна слутња неспоко:не мајке која као дух блуди кроз осамљене куле, загонетни повратак Дамњана и смрт Анђелије, етеричне Метерлинкове принцезе која умире у крвавом загрљају под ножем свога драгана, дају другом чину нечег од легенде и сна. То је свакако тон који најбоље пристаје смелим песниковим визијама. И глумци су се добро нашли у њему. Својом надахнутом и отменом игром Г-ца Носкова (Мајка Југовића), Г-ца Суханкова (Анђелија) и Г. Шлагхамер (Дамњан) побудили су задихану пажњу публике и потпуно заслужили бурна одобравања на крају другог чина. Од прве појаве, трећи чин задивио је декором. Пространи недогледни видик Косова, којим се повија златно класје жита и крвава булка, губи се тамо далеко до магловитих венаца Шаре. Бака (Г-ђа Червена) и. унуче, чија је језовита сцена на овој премијери први пут добила сав свој рељеф, идила чобанчета са свиралом на крва-_ вом пољу, прогоњење робља, Косовка девојка (Г-ђа Ридлова),

гуслар (Г Хашлер), обретеније главе Лазареве, нижу се у низ