Српски књижевни гласник

пећ

и

у 7 РЈУ. и ћи -

„УМЕ,

Ри >

пе

РО

Политички ПРЕГЛЕД. 941

"слика лепших од лепших. Када се, кроз жуто класје погаже.

ног жита, у дугој црној хаљини и с дугом кукастом штаком у руци појави Мајка Југовића, чини вам се да видите оваплоћену утвару смрти. Очајни, грчевити гест њених руку ви-

"соко у небо од кога вапије са сином, слика је која се не

заборавља. Као у свој улози, у овој завршној трагичној сцени, ова млада глумица (Г ђа Носкова) нашла је з2 стару Мајку Југовића толико класичне простоте и отмености, патријархалног ауторитета и језовитог бола и крика, колико само истински глумачки таленат може дати у својој снази надахнућа и преображења.

Али добра игра глумаца, живописни декори којима се Народни Дивадло нарочито одликује под управом Густава Шморанца, сликара од укуса исто колико предузимљивог директора, и врло израђена режија Јарослава Квапила, није све што је Војновићева драма добила на прашкој позорници. Више од савршене вештине, „Смрти Мајке Југовића“ дала је саосетљива и велика словенска душа чешкога народа, који овако пуно и дубоко схвата и осећа старо Косово зато што исто тако схвата и осећа ново Косово... Позорница и сала ове вечери трепериле су истим расположењем, и, када је слепи гуслар пришао корак напред да добаци последње стихове трагедије —

Све су песме данас друмом прошле Да навјесте чудотворну тајну:

Его с гроба умореног царства, Српска сада васкрсла је душа !...

позориште се проломило од плаховитих овација глумцима и

писцу, овација за њих, за спомен оних чије су душе уметници

оваплотили, и за срећу оних који су у то доба, тамо доле

у балканским пољима, настављали епопеју косовску... Праг.

М. Грол.