Српски књижевни гласник

948 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Мисао о народном јединству ухватила је корена у обра: зованим круговима. „Та идеја налази се у једном узвику оног човека који је више но ико допринео буђењу хрватске народности, развићу њене особености, бискупа Штросмајера. Разговарајући се са једним Французом, мојим пријатељем, у време када се Краљ Милан и преко воље свог народа вратио у Србију и цвелио Србе својим присуством, славни ђаковски бискуп је рекзо: „Како би наша судбина другачије изгледала, када у Београду не би била једна таква бедна династија“!

„Када се зна каква упорна истрајност — истрајност бр“ ђанских раса — крије се под привидном покретљивошћу Срба; када се зна какве херојске лудости учинили су пре сто година њихови претци, — не могућно је не приметити да историја Балканског Полуострва у ХХ веку, црту по црту, личи на историју талијанског полуострва у Х1Х веку. И човек мера да, и поред садашњег изгледа, види у тим народима данас раскомаданим, у тој прашини од држава и покрајина, наду на једну једину држава и обећање једног великог народа“.

Чланак Г. Ф. Делезиа о „албанској аутономији“ почиње овим карактеристичним речима: „Албанија је једна врста географског парадокса. На неколико часова од Бриндизи, сасвим близу пута за Индију, поред једне од највећих струја светске цивилизације, налази се земља најдивљија, најнепроход | нија, најгоре пезната у Европи“. Албански народ остао је на истом ступњу културе на коме су били његови претци Пелазги, у доба Александра Маћедонског. Земља је без икаквог верског и политичког јединства, у стању сталнога рата. За Гегу или Тоску, сваки словенски сељак је роб, сваки грчки трговац предмет пљачке. Он је господар и краљ, својим јатаганом за појасом и пушком која га никад не оставља. Када у пролеће силази у равницу, он удара жиг на теле или краву српског и бугарског сељака коју резервише за идући празник; у јесен силази да узме свој део жетве, да код дућанџије у вароши узме што му буде воља, да у вис избаци

1 С обзиром на штампарске прилике у Аустро-Угарској, у коју „Српски Књижевни Гласник“ иде у знатном броју примерака, изостављено је овде неколико реченица.

| Примед. Уредн.