Српски књижевни гласник

х.

78 14 А

– иу ЗЕН

Сре

"у, ки

Ри РУРИ ЗИРУ УК

ћ

ЊЕ У

ђе)

| Љ-

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД. ме 949

неколико фишека, колико да покаже своју снагу и престиж, затим се враћа у планину. Ако му се која кућа или њива допадне, сопственик има само да хвата пут... Тако се показује надмоћност Арнаутина: рђав сусед, али ипак гостољубив, од речи, пола витез, пола разбојник“. Турци су их трпили и чак штитили, јер им је изгледало корисно „сачувати близу граница, у средини хришћанског становништва које са нестрпљењем сноси турски јарам, једну врсту муслиманске аван-_ гарде, вазда готове да у планинским кланцима заустави не: вернике који нападају“. Мрдари, Подујево, Нови Пазар, Феризовић, показели су, у октобру 1912. да је та турска нада била на празно. |

Излажући укратко историју и савремене прилике у ал-

"банским крајевима, писац истиче велику сложеност албанског

питања у коме су се укрстили толики интересии прохтеви. „Судбина Албаније везана је за општу ситуацију у Европи, као што је судбина Европе везана за питање албанских железница. ИМ због тога албанско питање је гордијев чвор европске политике“.

Г.. Ж. Олно даје исто тако велику важност маћедонском питању. Маћедонија је „раскрсница светске историје и место састанка раса и амбиција Европе и Азије“, У Маћедонију он рачуна три вилајета: косовски, битољски, солунски. У излагању замршених етничких односа и политичких прилика у Маћедонији, писац даје Србима место које им и по прошлости и у садашњости припада. Турци су, вели он, завладали Балканом тек када су Србе победили, и Срби су били први на Балкану који су стресли турски јарам и тако дали пример другима. Срби имају у Маћедонији „врло озбиљне етнограф

ске елементе“, и представљају врло важан елеменат сло:

венске расе у Маћедонији. „Њихова пропаганда била је дуго неактивна услед унутрашњих криза кроз које су прошли, под краљем Миланом и Александром, и зато што, не хотећи да постану шизматици, нису образовали засебну цркву“. Чланак је писан пре рата, и писац, рачунајући сувише на турску „величанствену солунску војску“, која је сатрвена код Куманова, Велеса, Прилипа и Битоља, није предвидео данашње решење маћедонског питања. Он је веровао да се то· питање може решити реформама турским, али је исто тако,