Српски књижевни гласник

~

» А:

Политички ПРЕГЛЕД. 951

рат у октобру ове године. Нова погрешка може довести дотле да изгуби и делове царевине у Азији.

Поред конфергнције за мир у Лондону се одржавају конференције представника Великих Сила. На предлог енглеског министра спољних послава све ове Силе пристале су да напоредо са балканским државама и оне засебно разговарају о појединим питањима која су у последње време довела до врло мучних тренутака у међународним односима. На

· једној од тих конференција одлучено је у начелу да се има

створити нова држава на Балкану, Арбанија, и да Србија до"бије један трговачки излазак на Јадранско Море, који би јој осигуравао економску независност. Ова два питања су била најмучнија у целоме сплету од питања; она су стварала повод за озбиљне компликације, и српско-аустријске и европске. Начелно решење Сила за сада је отклонило акутност једне озбиљне кризе међународне. Да ли ће оно задовољити оне који су највише интересовани у овоме питању, тешко је сада да се каже, као што је тешко рећи да ли су ове комбинације остварљиве.

Аутономна Арбанија2 Треба ли о овоме опет говорити2

Арбанија никада није постојала као самосвојна држава. Она је била географски појам. Арбанаси су увек улазили у састав једне државе. И ако најстарији народ на Балканскоме Полуострву, он ипак никад није створио своју државу. Њиме су "владали Римљани, Грци, Словени и Турци. Гај народ никада није могао да прими ни туђ језик нити да створи свој језик. Он и данас има три азбуке, он и данас има три вере, он се и данас дели на двоје, Тоске и Геге, који једва знају једно за друго. Ова два оделита племена имају засебне тежње. Докле Тоске, проникнути грчком културом, имају неке заједнице међу собом, дотле Геге, издељени у племена, знају само за крвну освету. Докле су Тоске прилично писмени и пишу грчким, арапским или латинским писмом, дотле Геге не знају

_ за школе и писмо. Докле Тоске гледају трговину и чинов-

ничку каријеру у турској служби, дотле Геге не знају за државу, за власт, за трговину. Гега неће порез, неће у вој-

_ ску, неће под закон и власт, неће покорност. Он хоће своју

пушку, свој „лек Дукађин“ (обичајни законик), своју анархију.

__Од тих људи, који нису људски ни бранили своје огњиште,

треба створити сада једну државу