Српски књижевни гласник

952 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Излазак Србије на море» О њему ћемо говорити кад се буде и то питање расправило у дефинитивној форми. О њему ће се морати још дуго и озбиљно расправљати._

Поводом питања које је донео победоносни рат Балканских држава са Турском, министри Русије, Француске и Ита-_ лије говорили су пред народним представништвом. Ти го: ворили су од значаја за нас Србе, јер су јасно изражена у њима становишта Тројнога Савеза, и Тројнога Споразума.

_ Француски министар председник Поенкаре је рекао да ће се створити аутономна Арбанија и да ће Србија добити трговачки излазак на Јадранско Море. „Ја мислим да ће се и Србија придружити овоме становишту. Нова, под суве. ренитетом или боље сузеренитетом султановим, створена Арбанија стајаће под контролом свих Сила, Србија ће на арбанаском земљишту имати отворено и неутрално пристаниште, са њиме ће бити везана једном интернационалном жељезницом која ће под европском контролом да стоји, а којом ће се преносита сва роба, па и оружје. Србија ће поред тога уживати и царинске слободије. Ми ћемо се старати да се ово што повољније за Србију сврши, и за њу добију гарантије, да јој се не одузима могућност да живи и дише“.

Руски министар председник Коковцев је рекао у говору и ово: „Једнодушне ратне врлине коју су балкански народи показали морале су наћи најискренијега одзива у срцима свих Руса. У својству велике славенске православне Силе, која је“ принела толике жртве за заштиту своје браће и својих саверника, Русија не може остати равнодушна да ти народи добију такве услове за живот, који ће, у размери са добиве ним победама и интересима неопходним за њихово мирно развијање, уклонити за у будуће сваку евентуалност за нове опасности по европски мир. Сећајући се најбољих традиција у нашој историји а у сагласности са јавним и јасно израженим мњењем у Русији, руска влада неће сигурно заборавати прво. битну важност интереса Русије“.

Маркиз Сан Ђулијано, министар спољних послова у Италији, говорио је овако о балканским питањима: „Италија и Аустро-Угарска, између којих данас постоје врло присни и_ срдачни односи, две су силе којих се највише тиче равнотежа. и слобода на Јадранскоме Мору. Оне су заједнички поста- | вили основе за решење арбанскога проблема на начелу на-