Српски књижевни гласник

Политички ПРЕГЛЕД. 953

родности ; оне обадве имају подједнаки положај у Арбанији, а заједнички им је интерес да неутралисана Арбнија под јемством Сила може живети својим животом, напредовати у цин вилизацији и благостању, бити отворена слободној трговини - целога света и бити у исто време чинилац политичке равнотеже и на Јадранскоме Мору и на Балканскоме Полуострву“.

: ИНОСТРАНИ.

Е -

= ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

|“ Адеја Ми! б поче Вег згесе. Отата и (1 Спа. Хагтеђ, 1912 5 Матица Хрватска у Загребу наградила је из задужбине б-; Душана Котуре и недавно издала „Без среће“, драму једне

Х

од познатих јавних радница хрватског дела нашег народа. Славонија је у Ивану Козарцу добила свог романсјеа („Ђука - Беговић“), у Г-ђи Милчиновић свог најбољег драматичара. Оба писца привукла је средина интересантна са својих сирових нарави и људи које крећу неукроћени нагони. Ако то није био разлог за Козарца, јер је родом из Славоније, свакако је у живописности славонског живота било кушања за писца драме „Без среће“. | Одиста,. дело Г-ђе Милчиновић, после добре анализе; _ остаје као дело које слика, фотографише под јаком светлошћу тај вртоглави живот славонских Шима, Ђука, Ружа, баб-Мара, чич- Марка, Манда и Терица. Оно не решава, отуда, психолошки проблем, не покреће друштвена питања, не истиче и "не обрађује однос својих личности као такав и није од оних _ дела које писци (као Иван Козарац) пишу да би читаоци за·__ волели људе о чијем животу слушају. Али, ипак, у њему има __ и психолошке тезе, и друштвених односа, и сукоба лица и намере да се пробуди мисао пуна саучешћа (На крају комада речи лица које треба да буде главно показују ту намеру: „Али ја ___нисам, нисам убојица. Уклонио сам га с пута, као што се уклања _ камен, који ти дође под плуг....“). Само, све је то тек додир. нуто, ненаглашено, између осталог. Тако се из књиге не уздиже фигура Мила Дракулића, крепког и радног Личанина, слуге који се буне против свог рада на шујем; нити се уре-

Пе!

|

МЕ А ; У;

МИ МР МА 4 Пе «