Српски књижевни гласник

БЕЛЕШКЕ. 957

Њ ПАДНЕ НА РК.

Ио

о КЊИЖЕВНОСТ.

До ЧЕТВРТО ПЕВАЊЕ „СмРТИ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА“. — Матица

| Српска у Дубровнику одиста ништа боље у овом часу није Е могла издати но „Четврто пјевање“ „Смрти Мајке Југовића:

1912“ (Дубровник, 1912). Г. Иво Војновић посвећује овај | завршетак свог поетског спева „Српској Војсци Освети|. тељци“. „Ово је четврто пјевање Смрти Мајке Југовића надо-

3 пунила Божија Правда на освећеном Косову“. Сви они Срби _____ и Хрвати који су са усхићењем читали „Смрт Мајке Југовића“ ____- наћи ће у овом четвртом издању исте лепоте и исти лиризам и симболизам, као и исто снажно национално осећање. Завршетак казује и садржину и форму ове високе поетске тво· ревине, која је до сада најбољи књижевни израз великих историјских догађаја којима задивљени присуствујемо :

— Чујем! видим ["— Гледам! не сањам Живим ! ој! чудеса. — 6 Земља мени живе враћа све те пјесме посијане, све те сузе исплакане у један божански урлик, у прву молитву Српску на пољу Видовданске жетве: — — — Тебе Бога хвалимо ! — Тебе Господина исповиједамо ! — Тебе Вјечности ! — " Тебе Премудрости ! — Јер ти си Израјилов пук — из сужањства. избавио ! — Славимо!: Славимо! — — — — — – — Крст се диже у сунчаној слави, називљући Воскресни Мир Косову равном — ; и бљесак бљесну, стријеле тресну, пламен сикну, Војска рикну:

— Карађорђе!

— Ми смо! Осветници.

— Гуслар врисну — мртав паде. На Косову освећеном Задњи пјесму Бог је испјевао.

ж ж Х

Тад Освета дохвати узде, И показав сунчани Југ рече Краљу: — На море: Л.