Српски књижевни гласник

~

"

6 Српски Књижевни ГЛАСНИК. 7.

осећам да ти немаш право. Ја бих желела да будем срећна _ и несрећна, али без ситничарења, потпуно. Макар само бук: нути једном, па после тињати и догоревати у беди. Али ово, ово рафинисано спекулисање у оброке, апотекарско одмера- | вање уживања и болова; тај култ некретности, то је ужасно себичњаштво ; опрости, мама, и кукавичлук... — О, мала моја, — и мати насмешено, и суморно поглади ћерку по врату, имаш ти донекле и право. Да, то је себичњаштво и кукавичлук; али дискретно и укусно промоз. гана, изигран, предупречен кукавичлук. Ми познајемо себе, ми знамо колико наши живци могу издржати, па се према томе равнамо. Ми заобилазимо, да се не би изненадиле и. преплашено дрекнуле пред провалијом. Јер, врисак је сраман. Као јавна свађа и раздерана блуза. То је себичњаштво, јесте; али увек вишег степена од грамзивости и прождрљивости | љубавног егоизма и љубоморе. Колико ружног, јер баш не- - | праведног, антикултурног и нехуманог има у страху и чувању -– заљубљених. Ту се све мрзи, што се дотиче вољене личности. (О, како је варварска жеља лишити сваког лепоте вољене жене, закривати јој плећа мртвим тканинама, и силом заглађивати женино несташне коврчице, и како је некултурна ускогрудост заљубљених жена, које раскрече перо ако им. је драги писац, ужетом изгањају моделе ако им је драги сликар, и шаком затварају уста драгоме, гко је козер кога само многи погледи инспиришу да креше идеје и да доча 25 рава друштву нове сензације. Велика љубавна страст Ра о: лићује, она јури и риче улицама као разјарени бик, означу | јући трагове своје усиреном крвљу по блату, по прашини, 00 КГ и по сметлишту. А иза сваког усклика, кикота, трзаја | + ! роптања остаје жаока стида, јер смо и опет изгубили нешто од своје потпуности, као да је лептирски прах наших крила | Ај пао на погане ствари. Непризната, неизјављена, тиха и обазрива симпатија је граница до које се залази у коло туђе личности; лаганим покретом лактова, мировањем тела, равним погледом нераширених очију, олако дигнуте сукње, да се не опрљиш, пролазити путањом живота, сличном решетки Е на пакленој пећи, кроз коју сукљају и плазе се пламенови, чују се лелеци и прскају разјапљена уста која дахћу! Ако те“ туђа беда растужи, и сузе ти навру, окрени главу у стран)

на + 5 Мр у „му ј |> оваа тад Ави

Ме и са

пене након ља

урну