Српски књижевни гласник
“
4 |
ил
5 | » 5.
|.
_ беђену од зверова и бр
• Мати и кћи. 6 7
али ти никад не растужуј другог; просјачки је својим сузама
_измамљивати туђе. А то ћеш све постићи кад резигнујеш на
страстима, на извесности, на поседовању, на предметима, и задовољиш ли с наклоностима са слутњама и са сенкгама, мирисима, — одблесцима и звуковима ствари.
___Мати се занела, као од чашице финог и јаког ликера, дестилованог од ретких биљака, зеленог као смарагд и неодређеног куса. Она је волела биране речи, као и скупоцено цвеће од свиле, које не сплашњава и не удара на свенулост и које не прља одећу. Она је волела удешену природу, обезгантија, с туристичким клупама и колибама на најлетилам изгледима, и пејзаже с културним пољима и с дебелим швајцарским кравама, је звонцад хармонично откуцавају у ватру.
(на се стресала од свега што је пресно и плотско,. Све што је у човеку нагонско, испуњавало ју је с гнушањем Чак и јело и пиће само по себи и потреба хране њу је жалостила. Опомињала ју је на варење, на ружну и прљаву унутрашњост човека, и зато је и тој потреби давала облике и начине игре, лаког уживања. Она се "с тога гадила и сама себе, кад год би се ухватила руком за своје мишиће, и никад није устима приносила исту, додирнуту страну своје сопствене чаше. И њен морални свет је био према томе обличен. Грех је код ње значио неукусност, и противно.
Волела је само своју кћер непосредно. Њена материн-
"ска љубав је била много страсна, страснија од обичне мате-
ринске љубави, која је заслепљена и не види никаквих мана у својој деци, или кад их види, онда је суморна. Она их је примећивала у својој кћери, али их је посматрала са занимањем, осећала у њима извесву пикантерију као у каквим пријатним дисонанцима, и нежно исправљала.
"Волела је Катицу потпуно и дичила се с њоме. Саревњиво је пратила њен развитак. и док ју је као малу девојчицу само празником, ванредно лепо обучену и очешљану, водила за руку, и уживала да се сви смеше на ту најзлат-
_нију бебу у читавом граду, замишљала је унапред, како ће тек
после, кад јој се кћи развије у лепу девојку, ићи с њому друштва; увек је водити са собом, васпитати је за своју најбољу другарицу. И после, како је дете дорашћивало, не пуштајући је никада из очију, пуних љубави и пажње, уништила