Српски књижевни гласник

8 Српски Књижевни Гласник

је'у њој свако устручавање и стидљивост девојке пред ма: тером. 3 5 И што је Катица више расла, мати ју је све више љу. била. Неговала ју је, као за себе, да сама ужива у њеној белини, у њеној виткости и у њеним девојачким грудима. И купале су се и спавале заједно, сама ју је трљала сунђером, прала јој косе и чешљала, облачила и намирисавала. Миловала је и љубила у плећа и по затегнутим свиленим чарапама. РАНЕ — Ах, да те сад види ко, како си лепа! Нико нема тако. лепу кћер као ја! 3 64 Према својој кћери она је била бар донекле права жена, _ оно просечно женско, које у свом и у туђем женском телу _—_ назире једну мистику, које особине очаравања другог жен- __ ског тела доводи у одушевљење. То чудно тајанствено. жен- __ ско тело, које је на свакој пори узбудљивс, које свим својим 3 деловима, треперењем и одисањем побуђује узнемиравање, буктање зеница и екстазу, и које у целини и у честицама прима ___

љубаве искре и реагира. Жене мање више обожавају своје · 5 тело. Измишљају церемоније у његову почаст, хиљадугодиш- 4 њим предањем гаје мађије којима повећавају његову при- 4 влачност, свеопштом женском солидарношћу таје пред мушкима нека бајалачка средства и начине очаравања, и прикри- Љ вају ругобе његове сировости. Кон

Разлика је била једино у томе, што је ова жена волела _ 4 тако само једну жену, своју кћер. Но док друге матереи __ старије жене своје девојке, макако то вешто прикривале —__ ипак свесно припремају за љубав једног човека, и љубе. их у шипаричка црвена влажна уста, радосно дочаравајући стра- | % сти чији ће источник бити та врућа мека уста, дотле је го: 4 спођа Лујза при такој помисли осећала не само љубомору већ | а бол с оскрнављења једне своје чисте и тајне светиње, _ +

Никад је зато није пуштала ни да се сувише спријатељи _ ~ 556

с којом другарицом. А касније јој је главна брига била ар чити да се не заљуби. - 2 мца

Чувала ју је за себе и страховала: само да се не за љуби. Јер је била уверена да ће је онда изгубити и да ће се онда проружнити. Као да је поносна била на Пену савр: шену невиност. |

Најзад се морала измирити с тим да је мора удати.

У;

А “7 пе џ ама