Српски књижевни гласник

1“

Ми ВАЗА А

МАУ.

те у

ДМ це“

Му

= .

а оф

(и у

/ +,

У

У „ње.

| “Р »

|

10

— Од куда то опет" То су романтичне _ гатке. ове такве мисли из главе ! 5

и мазно загрли матери МЕ је — и ти си "мати, ти могла мене родити и волети тако, да си ме родил: без љубави 2 Је ли Мо

Госпођа Лујза порумени до огрлице, скиде полако К рине руке с рамена и дишући тешко, као да се "очајно ) ( рила са собом и против наметљиве и болне жеље испов« осети слабост, очи јој се напунише сузама, и почне ша реч по реч: 38828

— Зашто да живиш у обманин у лажи 2 Реј искрено: — и ја сам се тако удала за твога оца. | Е

Катица хтеде да викне, но само рашири очи, а . зима јој се згрчи неодређен страх. а Ко

— Ти ниси волела никад мога. „татуг | у

И спустивши главу и нехотице осети студену. језу жене, која ју је родила, а која јој се сад тако от; се почела повлачити од ње. за 5 ДЕ

Мати очајно виде преображај свог детела, · ухва :, главу, и покри лице рукама. Изгубила је власт вад обоћ над својим најдражим створењем. 23 ДИН ћ

— Нисам ти требала рећи. Ти више волиш. мене сада не волиш више! А да знаш 60 ДИ сам

погледа на а на њена свијена, скрушена Ае прсте на очима, који су дрхтали, и њено женско догледу друге несрећне жене, заигра искреним. са; — Опрости, мати! 1 зрна Госпођа Лујза диже главу, и Катица се | пр њене строгости, горчине и старости. — Сви сте ви немилосрдни, ви сви! | — Опрости, мама, немој ми узети за зло сада све, и волим те као увек.

увек једним питањем, расејано се дала Миловат ном, охрабрена, не клече пред матер, обухвати _ се наивно, смешећи се-упиљи у њене очи, али)