Српски књижевни гласник
ДУШИЦА. 17
говараше она солидно. — Ми смо људи од рада, нама није де залудница. Ја не знам шта налази свет у тим позориштима»
Суботом би Пустовалов и она ишли на бденије, о празницима на јутрење, и, враћајући се из цркве, ишли би једно поред другог, са блаженим лицима; од обојих се разилазаше пријатан мирис, и њена свилена хаљина пријатно шушташе; а код куће пијаху чај са колачима од масла и са разним слатким, затим би јели питу. Сваки дан у подне у дворишту и иза капије на улици укусно мирисаше на боршч и на печену јагњетину, или на патку. А у посне дане — на рибу, и човек не би могао проћи поред њихове капије, а да не зажели да једе. У канцеларији би увек врио самовар, и купце би увек частили чајем са перечићима. Једаред недељно супрузи иђаху у купатило и враћаху се оданде једно поред другог, обоје црвени.
— Хвала Богу, живимо лепо, — говорила би Ољињка. — Нека да Бог сваком да живи тако као ја и Васа.
Кад би Пустовалов одлазио у могиљовску губернију по гору, њој би било страшно досадно, и ноћу не би спавала, него би плакала. Неки пут би у вече долазио код ње пуковски марвени лекар Смирњин, млад човек, који становаше код ње у засебној кући у дворишту. Он јој причаше штогод, или играше са њом карата, и то је разонођаваше. Нарочито су занимљиве биле приче из његовог рођеног породичног живота; он беше жењен и имађаше сина, али се од жене беше раставио, јер га беше изневерила, и сад ју је он мрзио и слао јој месечно по четрдесет рубаља за издржавање сина. И, слушајући то, Ољињка би уздисала и махала главом, и беше јој га жао.
— Но, Бог вас чувао, — говораше она, праштајући се са њим и испраћајући га са свећом до степеница. —- Хвала вам, што сте дошли, да заједно прекратимо време, Бог вас поживео, Царица Небеска...
И увек се она изражавала тако озбиљно, тако разборито, подражавајући мужу; марвени лекар би већ ишчезао доле иза врата, а она би га довикивала и говорила :
— Знате ли, Владимире Платонићу, требало би да се помирите са вашом женом. Да јој опростите макар због сина!... Јер дете јамачно све разуме.
А кад би се враћао Пустовалов, она би му причала полугласно о марвеном лекару и о његовом несрећном поро-
>