Српски књижевни гласник

18 Српски Књижевни Гласник. |||

дичном животу, и обоје би уздисали и махали главом и го ворили би о детету, коме је сигурно тешко за оцем; за тим би, услед некаквог чудноватог тока мисли, обоје стали пред иконе, клањали би се до земље и молили би се да им Бог да деце.

И тако проживеше Пустовалови тихо и мирно, у љубгви и потпуној слози шест година. Али једаред зими Василије

Андрејић на дрвари, напивши се врелог чаја, изиђе без капе. да изда дрва, озебе и разболи се. Лечише га најбољи лекари,

али болест узе своје, и он умре, одболовавши четири месеца И Ољињка опет остаде удовица. -

На коме си ме оставио, голубе мојг — горко пла-

каше она, пошто сахрани мужа. Како ћу ја сад, сиња кука-

вица, живети без тебе2 Људи добри сажалите се на мене, _

јадну сиротицу...

· Она иђаше у црној хаљини са плерезама и већ се била _

одрекла за навек шешира и рукавица, излазаше из куће ретко, само у цркву, и мужу на гроб, и живљаше код куће, као

монахиња. М тек кад; прође шест месеци, она скиде плерезе_

и стаде отварати на прозорима капке. Неки пут су је већ

виђали из јутра, кад би излазила на пијацу са својом кува.

рицом због домаћих потреба, али како је она саду својој | кући живела, и шта се радило у њеном дому, могло се само -

нагађати. Нагађали су, на пример, по том, што су видели,

како је она у својој баштици пила чај са марвеним лекаром,

а он јој читао на глас новине, и још по. томе што је, на-

шавши се на пошти са једном познатом дамом, рекла: н-

Код нас у вароши нема правилног марвено-лекарског _ надзора и отуд има много болести. Мало, мало, па тек чујеш _

како се људи разболевају од млека, и заражавају се од коња

и крава. О здргвљу домаћих животиња треба се у ствари _

бринути тако исто, као и о здрављу људи.

Она понављаше мисли марвеног лекара, и сад је о свему |

имала онакво исто мишљење, као и он. Јасно је било, да она _

није могла проживети без љубави и оданости ни једну го-

дину, и нашла је своју нову срећу у свом кирајџији. Неку _

другу би осудили за то, али о Ољињки нико не могаше по-_

мислити што рђаво, и све је било тако разумљиво у њеном _

животу. Она и марвени лекар никоме не говораху о прс- мени која се догодила у њиховим односима, и трудили све

~