Српски књижевни гласник

+. ' 271: “> И НЕ А: 4

ДУШИЦА. 19

се да је сакрију, али им то не полазаше за руком, стога, што Ољињка не могаше имати тајни. Кад би код њега дола- | ___ зили гости, његови другови по служби у пуку, она би, си___пајући им чај, или дајући им да вечерају, почињала говорити о куги код рогате стоке, о бисерној болести, о варошким кланицама, а он би долазио у страшну неприлику, и, кад би - __ одлазили гости, хватао би је за руку и сиктао би љутито: “> __— Та зар те нисам молио да не говориш о оном што _____ не разумеш! Кад ми, ветеринари, говоримо између себе, __-- _ молим те, не мешај се. То је већ досадно!

5 А она га посматраше запрепашћено и брижно, и питаше га: + - _— Владице, па о чему да говорим 2!

= И она га са сузама у очима грљаше, мољаше га да се ____ не љути, и обоје беху срећни. ј

| Али ипак, та срећа не потраја дуго. Ветеринар оде за: + ; једно са пуком, оде за навек, јер пук беше премештен некуд | врло далеко, мал те не у Сибир. И Ољињка остаде сама. ~ 5 Сад већ она беше сасвим сама. Отац јој беше већ одавно - ВН умро, и његова наслоњача беше бачена на таван, сва праш| њава, без једне ноге. Ољињка беше измршавила и поруж5 | њала, и они који би је срели на улици, већ.је не гледаху ба: онако, као пре, и не смешкаху се на њу; очигледно, најбоље Е. године њене беху већ прошле, беху остале натраг, и сад се Ме почињаше некакав нов живот, непознат, о ком је боље и не Е __ мислити. Сада би Ољињка с вечера седела на кућним сте5 аи ___пенима, и могла је чути, како свира музика у „Тиволи“, и | како шиште и пуцају ракетле, али то сад већ не изазиваше

код ње никаквих мисли. Она без воље гледаше на своје опустело двориште, ни о чем не мишљаше, ништа не жељаше, а после, кад би наступила ноћ, отишла би да спава, и сањала "би своје опустело двориште. Јела је и пила, баш као под _ морање. Е __А што је најглавније, и што је горе од свега, она већ ___ немађаше никаквих мишљења. Она је видела око себе предмете _____и разумевала је све што се збивало око ње, но ни о чем није могла саставити своје мишљење, нити је знала, о чем да говори. А како је то страшна ствар немати мишљења ! Видиш, на пример, како стоји флаша или иде киша; или се вози сељак на колима, али нашто та флаша, или киша, или-сељак, какав је у њима смисао, не можеш да кажеш, и чак ви за

ож

–