Српски књижевни гласник

Едмондо де Амичис. 933

се говори са младићском ревношћу и вером: зато је посве-

"ћујем омладини, у нади да ће је читати не без користи: у

различном облику, она вели читаоцу једну једину ствар: воли своју отаџбину, и ради“ У њој се описују битке код Солферина и код Сан Мартина; инаугурација костурнице три војске на тим крвавим пољима (у томе писац добија повода да разлије своје осећање хумане симпатије); улазак италианске војске у Рим. Ту се опрашта са привременом престоницом, Фиренцом, трудећи се да ублажи по неку распру, искрслу између Пиемонтеза и Тосканаца; ту се откривају нежна осећања према старој савезници, Француској, због њених несрећа 1870-71. Давање награда ученицима фирентинских школа, ширење модерне куртуре, моралне опсервације и проблеми, чине предмете осталих слика. Приче су далеко од правих прича: оне се могу назвати угледне приче. Поменута „камила“ поучава, једним страшним примером казне једног војника који је послушао да избегне војничку обавезу.

"У њој су приказани : рђав војник, напојен рђавом демокра-

тијом, који наноси љагу и убија поверење војсци, сејући мржњу; стари војнички капелан, који осећа и проповеда другима све што је племенито у животу војника; младић непослушног карактера, али не природно покварен, који стоји нерешљив између страсти и дужности, и на кога имају утицаја супротне сугестије његове околине. „Тврђава“ слави јуначко постојанство једног жандарма кога су ухватили и муче разбојници. „Велики Сан“ сања о спонтаном измирењу папе са Италианима, ушлим у Рим, и опометености и немоћном гневу клерикалаца, наклоњених језуитима. „Фурио“ је низ опсервација и примера, који се односе на васпитање младића; „Алберто“ је стара историја неправедно подозреване невиности, која се најзад открива и триумфује. И тако даље.

Све ове моралне намере и опомене измешане су и по: плављене множином описа, пуних слика, пуних ватре и живости. Де Амичис описује маршеве војника под жарким сунцем или на звезданој ноћи; епизоде битака у којима је уче: ствовао или испричаних му од других; изглед поља; породичну нежност ; гомиле и метеже; сатагадетех и обешењаштва младих официра; призоре очаја; комичне типове. То су тачни, врло јасни описи, као што је увек тачан и јасан стил писца, који изгледа да се стално обраћа популарном и младићском