Српски књижевни гласник

934 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

удиториуму. Де Амичис се увек држи изнад ствари које описује, и не пушта никада да га оне занесу. Његов дух управљен је идејама које хоће да пренесе на друге; одкуда у њега нешто симплицистичко и прозаично. Ниједна од његових личности или од његових узбуђења не стоји за себе: толики описи не дају нам да осетимо један уметнички центар који све ствара. Он је уметник у појединостима: моралист инспирацијом и целокупношћу. М као што његова уметност није дубока и независна, тако и његова мисао не излази изван познатога, обичнога, лако примљивога, шта више: примљенога. Своје идеје, он налази у средини: то су идеје „добромислећих“, здрав морал, али морал ситног живота, који се приказује као аксиом, а не као борба и проблем. И ако је писац патриотског буђења, ипак нема политички ум. И најзад, ако се то-

лико интересује војском и о њој говори, ипак војска и њени

контрасти не буде у њега никоју од оних бура које су створилг, на пример, код једног другог војника и уметника, код Алфреда де Вињиа, писца Војничког ропсшва пи величине.

П

Али и познат морал, психологија обичних ситуација, посматрање свакодневног живота, морају да имају своје писце. И ако де Амичисова муза није једна од божанских Пјерида, нити муза високе философије, она је ипак госпођа за поштовање: доброћудна Муза Педагогије. — Али, кад уђоше Италиани у Рим, кад се окрену пажња са војске и опаде опште интересовање за њу, свршивши своју васпитну мисију у тој сфери, де Амичис се нађе, за неко време, немајући шта да каже. Његове описивачке и уметничке моћи биле су појачане; он је био извршио дуге студије говорног језика у Тоскани и прелиставао речнике, и, изучавајући речи, био је научио предмете и изгледе ствари: био се извежбао да даје јасан и тачан облик свему ономе што му је излазило сваки дан пред очи. Како да употреби у будуће ове своје описивачке моћи, лишене циља Како да одговори — да кажемо и то — очекивању публике, која је хтела од њега друге књиге, честите и забавне, као оне у којима је толико уживала 2 Да

|

је де Амичиса узнемиравао уметнички демон, он би дао жи- |

вота оним неодољивим сугестијама, и онда би ућутао, као што умеју да заћуте јаки уметници. Да је био мислилац, и

не -+

љиљани Ада 5

= 6 Ма | 4 ј