Српски књижевни гласник

942 Српски Књижевни Гласник. ; професора покојног Лудвига Гумпловича постављена теорија о Баззепкатрј-у, о расном бићу класних борби.: Само у Аустрији, где и прошлост и данашњица показују Гумпловичевој тези веома сличне облике класних и националних спорова, могло је бити дато такво објашњење једног опште културног феномена као што су борбе друштвених и националних скупина. Наравно да је и овде безобзирна генерализација носила у себи клицу блиске смрти. У Аустрији се морао један од најумнијих вођа немачке социалне демократије, Ото Бауер, изјаснити о проблему: народносно питање и социална демократија,“ и покушати да нађе научне основице за склад између та два најмоћнија фактора данашњег друштва: класно и народносно осећање и свест. — Сада узима у другој половини Монархији, на класичном тлу народносних питања и борби, интелектуални вођ младе мађарске и опште угарске демократије, Др. Оскар Јаси, доцент универзитета у Коложвару, потпредседник мађарског Социологијског Удружења и дугогодишњи уредник угледне социолошке смотре, друштвеног органа Низгафшке !газад-а (Двадесети Век). Јасијево дело је једна од оних књига које морају бити написане, не само из индивидуалне, унутарње примораности него из колективне потребе. Строго научно дело, али уједно и програм мађарске демократије — како је Јаси замишља — у народносном питању. По наслову (Стварање националних држава и народносно питање), могло би се мислити да расветљује унутарње, узрочне везе између стварања и развоја хомогених националних држава и националних области дуж угарске границе (Румунија, Србија и чешка национална област) и живљег народ носног покрета, изоштравања народносног питања у Угарској. То очекивање не би одговарало садржини дела. У њему. се на првих 237 страна говори о: 1) улози националне мисли код примитивнијих народа и у развоју античких држава, 2) слом средњевековног света и стварање модерне националне државе и 3) народносно питање у ужем смислу и про блем асимилације. Народносна питања (у ужем смислу, то јест у хетерогеним државама) од друге половице Х1Х века окрећу

у маја бштрјом1е2: Пег Каззепкатр!. Божојоствеће Џпфегаисћип- _ сеп. Јпипзђгпск, Магспег. 1883. (2 издање 1909).

2 Обо Ваџег: Гле ХаПопа а еттасе ппа фее Зола! фетокга е,. Мтеп, Мокађпећћапа џпе, 1907.