Српски књижевни гласник

Научни ПРЕГЛЕД. 943

«се око асимилационих тежња и могућности претапања. Све народносне политике, од зелене Ирске до Урала, од Финске до Барселоне са чудним каталонским „проблемом“, имају један циљ: отклонити „опасности“ националне хетерогености др. жаве, убрзати стапање разнородног живља и стварање једне јединствене државне идеје, развити осећање националне заједнице. У Средњем Веку вођена је политика „консолидовања државе“ огњем и мачем, данас законима, указима и расписима. (Ослањајући се на излагања Саре Сејмон („зоста! Аззип1 јаноп“, у „Атепсап Јошта! о! Зостојогу,“ 1901, М.) и модификујући њезине категорије „аристократске“ и „демократске“ народносне политике, разликује Јаси феудалну народносну политику и народносну Лолишику индустрџализма. Као пример прве спомиње: Русију, Немачку, Угарску; Белгија

Швајцарска, Сједињене Државе, Аустрија и Енглеска из дана

у дан све се више ближе идеалном типу друге. Феудална народносна политика, то је систем репресија, насилног асимиловања (или бар покушаји тога), денационализација јавноправним институцијама, угушивање још у заметку сваког самосвојног културног покрета народности. Држава („државна народност“, нација, „владајуће племе“) троши новац и време на донкихотску борбу против језика, који изједначује са националним бићем. Ова феудална политика не може имати никаквог успеха у асимиловању, примери: Данци, Пољаци и Елзашани у Немачкој, све народности Русије, западно од Волге, и народности у Угарској. Међутим та народносна политика кочи цео развој земље, онемогућује ширење културно-материјалних идеја, покрета и установа.. У отрованој атмосфери народносне борбе и прогањања не може се доћи ни до какве културне солидарности у целом становништву; у Угарској, на пример, не може да се дође до заједничке борбе потиштених, како Мађара тако и народности, против феудалних племића и цркве. „Где државна моћ почива на историјској, за војничке чињенице има за владалачка даровања везаној аристократији; где особину јавног живота не одређује ступањ продуктивности него чињеница рођења; где су сви високи положаји и позиви у искључивом поседу федуалне аристократије и њезиних савезника; где су искључени из законодавства и целог јавног живота шири слојеви; где целу

духовну атмосферу испуњују историјске успомене и класна са-