Српски књижевни гласник
944 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
мосвест, где нема смисла и осетљивости за хиљаде проблема економског живота, и где национална политика има само једну
тежњу: сачувати историјске класе друштва, — ту може по
природи ствари бити само једна реакција према буђењу националне свести народности: тежње и покушаји насилног и безобзирног утапања, што потпомаже шовенска идеологија, својим тамјанисањем прошлости, презирањем садашњице и слепим обожавањем својих домовинскнх установа. То је феудалним класама тим милије, што је погодно средство да се одврати пажња народа од његових тегоба и невоља и управи на „заједничког непријатеља“, на „националну опасност“. Али пошто решење народносног питања значи подешавање просветних, административних и правосудних установа према културним потребама народности, а те потребе су се услед буђења самосвести знатно измениле: у консервативној, феудалној држави не само да недостаје гипкости духа према пргзреном народу страног језика, него се опиру најодлучније (то јест феудални аристократи) сваком озбиљном покушају реформисања, то остварење реформи немогуће је без повреде њихових „историјских права“, која су пак основна мисао целог државног „поретка““. (Стр. 235).
Други систем је тако звани индустријски. Он је могућ тек у развијенијој новчаној привреди, и то прво зато што држава добива више средстава за просвету, администрацију и правосуђе, која при национално диференциваном друштву и званичењу много више стају него где влада феудална национална политика, где је и наставни и звавични језик искључиво државни. Живљи промет, индустриализација земље до-
вешће до измешања народности, разбацаће појединце по
страним језичним областима и створиће безброј „острва“, „анклава“ које се морају асимиловати мору, у без притиска, без нарочитих мера. Дакле: Та1з5е2 Гатте, 1а15527 раззег. Као примере наводи Јаси: Сједињене Државе, Швајцарску и Белгију.
Ову Јасијеву теорију народносне политике прима и Акиле Лорија, уносећа је у своје дело Ке ђач! есопописће деПа созшилопе 5зостаје. (М издање) Чини нам се да је Ло. рија само због економске заснованости Јасијеве асимилационе теорије учинио спомена о њој, да је хтео истаћи је као нов доказ у прилог свог историјског економизма, не испитујући