Српски књижевни гласник

Научни ПРЕГЛЕД. 045

дубље премисе Јасијевог закључка: да је народносна поли-

КУ тика знатним делом економско питање и да ће асимилација

пратити у стопу индустриализацију Угарске. Јер коликогод је први део, то јест оцртавање и објашњавање феудалне народносне политике тачан, толико је други део недовољно

_ развијен, па и нетачан. Пре свега Јаси у целом свом делу

нигде не разликује оштро између народносног питања и националне борбе. Па онда: зар је швајцарско решење на-

__родносног питања дело „индустријске народносне политике“ 2 _ Овде не може бити говора о роз; ћос егро ргоргег ћос, јер је „решење“ народносног питање Швајцарске пре сваке ин-

дустриализације земље. Много дубљи историјско-психолошки моменти, на чврстој подлози географске формације земље, до-

___вели су до тако повољног решења. Исто тако је површно

спомињати Сједињене Државе као пример асимилационог процеса индустриализма. У Сједињеним Државама не стоје на. ционалне скупине једна према другој са својим историјским доживљајима и племенским тежњама, него појединац дошљак који је раскрстио са завичајем, родбином и народом. Обескорењен и усамљен стоји један према милионима, и кад је јоште дошао са оранице и сам постао фабрички радник, зар није психолошки разумљиво да уз силну метаморфозу свега свог живота лакше прими, као нешто што иде уз ту метаморфозу целог свог бића, и туђ језик, туђе назоре, да се дена-

_ ционализујер Олако су се претопили у Јенкије усељеници

пре педесетих година када је у Европи тек почео народно-

__сни покрет. Данас иде већ теже, нарочито где су се усеље___ници појединих народа централизовали на извесна места, као ___што је случај са Чесима, Пољацима, па и Србо-Хрватима и __Словенцима. Има већ видовитих људи у Унији који предска__зују „словенску опасност“ и виде блиске народносне борбе. __Но најнесрећнији је пример Белгије. Баш после Јасијева дела

поплавише књижарски трг и смотре чланци и расправе са

једним Се тону-ом: административна и политичка деоба Ва__лонаца и Фламанаца. А августа 1912 прва тачка Валонског " Националног Конгреса у Лиежу гласила је: „Оцепљење од

Белгије 2“ Нема сумње „да све јаче демократизовање јавног

_ живота одузима акутну оштрину народносном питању“ (стр. " 203), али то још никако не може значити да демократизо-

вање јавног живота решава народносно питање. Јасно је да 60