Српски књижевни гласник

946 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

већ услед ограничености душевних енергија не може у добу јаког демократског покрета бити много духова за расправљање народносног питања. Но то важи само дотле док демократска идеја није победила. Чим јој је превласт осигурана долази до империалистичних тежњи у економски снажним државама, до нових националних или религиозних борби за империалистичну политику у немоћним државама.

Узмимо да у Угарској победи демократија што скорије, разуме се помоћу народности. Доследно свом научном програму, морала би 1) подржавати школе и 2) дати народностима наставу, управу и судство са њиховим језиком. Секу ларизација црквених добара, комадање великашких латифундија, оснажило би готово искључиво мађарског сељака. И онда би почео рад на економском дизању земље, на индустриализацији Ердеља и словачких крајева, који су нарочито погодни за индустрију. Народносна интелигенција могла би ступати у државну службу без одрицања своје народности. Виша мађарска култура придобила би их, и мирна асимилација ишла би својим током. Тако замишља група идеолога Нову Угарску, и ти видици помаљају се кроз статистичке „ступце Јасијеве књиге. |

Мађарски сељак био би оснажен, готово у истој мери . румунски и русински. Мађарски капиталисти, пунокрвни Јевреји и помађарени Немци, дизали би фабрике ; словачки, румунски и српски „беземљаши“ постали би фабрички пролетариат. Сумњам да би се тај фабрички пролетариат асимисловао Мађарима, јер не би лако остављао свој рођени крај, и индустрија би морала да дође к њему. Нарочито у српској скупили не, би могло доћи до јачег одилажења у фабрике, јер је ту још потребно пољопривредних радних снага, које нису лошије плаћене од фабричких. Централни Банат је већ и сада у доста јакој мери индустриализован (цигљарство, фабрике скорбута, шећера, ћилима, ливнице гвожђа, фабрике собног намештаја, итд.) па имамо прилике да се уверимо како мало утицаја имала индустриализација на националну свест нашег живља, али тим горег на његову физичку и моралну конститу“ " „цију. Само „изучени радници“, пословође и надзорници, који нису везани за породицу у месту за јоште који ланац земље или кућицу, одилазиће и у мађарске области и асимисловаће се, Градови су већ сада у мађарским рукама, као што је то Јаси