Српски књижевни гласник

с Научни ПРЕГЛЕД. 947 нарочито брижљиво и савесно расветлио. Румуни су довољно крепка раса да се неће претопити. Они данас освајају мађарско-сикуљска места у југоисточном углу Угарске, систе-

2: матски истискују и угушују мађарски живаљ дуж угарско-

румунске границе. Имао сам прилике две године да по-

. сматрам ту- румунску притајену, муклу колонизацију, дисао

сам атмосферу дако-романства у Ердељу, и не могу себи да

представим да ће демократска Угарска брже излечити своје

Румуне од њихових народних „заблуда“. Словаци су, нешто

ослањајући се на Чехе а нешто својим искуствима у Америци,

постигли знатно виши ступањ културе достигли но што је онај | на ком су били пре тридесет година. Познаваоци прилика говоре о њиховом „невероватном културном дизању“. У кратко:

демократска Угарска долази доцкан, како за Словаке такоим за Румуне, са гранчицом народносног мира. Шест милиона

Словака и Румуна неће се асимиловати. Румуни ће продужити своје продирање у мађарске области у правцу Великог Варада и преплавиће мађарска острва у Ердељу. Виша просвета и слобода народности у демократској Угарској створиће и народносног трговца и занатлију, народносног чиновника, тако да и градови у народносним крајевима морају добити више народносно обележје. Но све је то још доста далеко, да не кажем немогуће. Пре свега какве нам гарантије пружа Јаси и његова група за трајност народносног мира и правицер Јаси одбија териЕ · ториално решење с политичним аутономијама у смислу Попо. ђ _ вичијеве Отгоз5-Озјеттејсћ, „Аустријских Сједињених Држава“. 6 Ни Ренеров принцип културне аутономије не ужива његове симпатије. Шта ће вам посебне гарантије» пита се Јаси. Ми демократи и дух демократске Угарске, јамчимо за народносни мир и правицу. То је можда идеално, али недовољно. Један "искусан аустријски политичар, Станислав Мадејски од Пораја, бивши министар и дугогодишњи члан парламента поставио је · као принципе решавања народносног питања у Аустрији : 1) Утврдити основаним законима права народности. 2) Одредити компетенцију између парламента и круновинских сабора за народносна права. 3) Установити народносни савет код врховног судишта, који ће бдити да народности, нарочито мањине, не буду оште-

ћене у законом загарантованим народносним правима. 60%

РУАНУ РА 2

~

О МУРЕ ЧАШЕ и У

ВО и

у 3, МТ

+

Бр У

« “

ДИУ ЦРТЕ РИД

да а и]