Српски књижевни гласник

Уметнички ПРрЕГЛЕЈ 911 вајара, архитеката) Како је за школу потребан један архитект који ће руководити свим обртничким и декоративним радионицама, Одбор је убеђен да је за ову задаћу најспособнији словеначки архитект Г. Јосиф Плечник. У нас, додуше, има добрих и способних домаћих архитеката, али њихова се делатност ограничава једино на подизање зграда, док се примењеном уметношћу никако не баве. Пошто је школи баш уметнички обрт. (особито прављење намештаја и соба), једна од главних задаћа. глкола се никако не може замислити без архитекта са спремом и праксом у примењеној уметности. Г. Плечник доказао је многогодишњим деловањем у Бечу своје велике способности. На основу својих успелих радова, он је пре неколико година именован за професора архитек: туре и примењене уметности на Уметничко Обртничкој Школи у Прагу. У представци Г. Министру изражена је жеља да се Г. Плечник што пре ангажује за наше уметничке послове. Одбор држи да је неопходно нужно позвати га у Београд и поверити му организацију школе, пошто је он за такву задаћу данас најспособнији у Југословенству. и пошто се ниједан странац његових способности, не би хтео примити организације школе у Београду.

Како ће за школу требати већи број наставника, особито за примењену уметност, у представци се упозорава да треба одмах сразмерним стипендијама омогућити усавршавање у иностранству свим нашим млађим талентима из Србије и осталих југословенских земаља, и одредити им да се специјалишу у једној од струка примењене уметности на школама у Немачкој. Исто тако треба захтевати од свих сликара и вајара који су као стипендисти већ на страни, да се образују у једној од струка уметничкога обрта. У представци се најзад, истиче како је нужно да се одмах уреде у Београду и у ослобођеним крајевима најважније радионице за продукцију сагова, за разбарство и за златарство

Пошто су изнете у кратким цртама најпрече потребе за стварање и подизање наше уметничке културе, Одбор чврсто верује да ће Г. Министар уложити своје моћи за велику обнову југословенске уметности посредством претварања Србије у културни Пијемонат Српства и Југословенства, а Бео-

града у уметничку метрополу Балкана. Коста СТРАЈНИЋ.