Српски књижевни гласник

И ДЕ + "у

Научни ПРЕГЛЕД 921 Наша жеља није враћање ка Средњем Веку. Мала љупдска груписања, затворена, повлашћена, која би се стварала, на пример, у корист аристократског Пољака, због његове славне прошлости, његове поезије, његовог дубоког срца, његовог живописног одела, али на штету Рутена, Литванца, Јеврејина, којима се не би признала једнака права — таква људска груписања нама се не свиђају. Оно што нама треба, то је да међу нашим сувременицима порасте број грађана. Тиме растемо и ми сами... Насиља „државног разлога“ неће нас поколебати. Ми се због њих нећемо вајкати као Псалмовац, као Мицкијевич, као Ламне. Она су у нашим очима архаизми, старо гвожђе које се повлачи... Будућност је за нас. "Сваки напредак разума нас помзже...“

Разлика између националиста старе школе, поборника „начела народности“, и нових, реалних и модерних националиста, поборника „начела народа“ у овом је. „Начело народно. сши је за њих „један принцип“, нешто објективно. То је илузија“. Идеја народности није принцип „права народа“. Осећање народности је жива ствар, једна жива сила, саставни део душе једног модерног човека, ствар његове слободе савести и права личнога опредељивања. Место „принципа народности“ треба истаћи право народа. Право једнога народа, то је право које је у свести тога народа, право које је он створио, не у фра зама, но у начину живота, у јавним и приватним односима, право у коме се он развио и у коме се само осећа слободним. Један народ не трпи у апстракцији, у апстрактном националном праву, но у стварном праву, у стварним одно _сима, били они административни, судски, школски, прквени, порески. Један народ је гажен не као једна матафизичка це: лина но као скуп грађана који нису једнаки пред законима једне исте земље. Политичка и аутономистичка слобода је "конкретан облик националнога права.

Како изгледају на практици та начела Пример Балканског Рата нека то покаже.

„Када су четири савезне државе објавиле рат Турцима, код нас је пре свега било запрепашћење ; затим, после првих

___сјајвих победа, одушевљење. Они наши пријатељи који имају

| „епску машту, поздрављали су их из далека, нарочито Бугаре,

__који су тада изгледали најцивилизованији, а у исти мах и нај-

јуначнији међу њима“. Да ли је на Балкану било само питање

Фе а ји