Српски књижевни гласник

922 Српски Књижевни ГлаАСНиК.

о

националнога права. Срби су одмах у почетку тражили излаз на море — „оправдан напор, извесно, и сурово и неправедно било је угушити га“, — алито показује да у тражењу слободе за потлачених било је и економских потреба и тражбина. Етнички принцип није довољан да објасни све што се на Балкану дешава. Расе, религије и језици су измешани, и како да се нађе у томе хаосу2 „Постоји једна Србија која себе тражи; старе јуначке традиције, оживљаване опорим трењима са суседима гурале су стару нацију српску да се сједињује и спаја. Али оно што је створило право Срба, то није та рђаво позната историја, прошлост, но њихова садашња воља, у којој старе успомене су само једна од побуда. Претпоставимо да један научењак почне оспоревати Косовску Епопеју, то неће ништа_ сметати српском пргву. Чињеница која значи јесте у томе што Срби хоће да верују у ту историју; то је једна чињеница свести. „Националнсст“ улази у сферу права као нешто чисто субјективно. Нека покушају правници са Конференције Амбасадора да је дефинишу споља! Видеће се, у вероватном побацају покушаја фабриковања Албаније да се не прави једна нација на основу језика, религије, нарави, ит. д., но да за то треба интимне жеље и воље“.

И не само у земљама још неразвијеним, као што су балканске земље, но и у далеко већим и старијим државама, немогуће је решавати спорна национална питања на основу „националног права“, које је апстрактно, релативно, растегљиво, но само на основу демокрашског права, права народа, права које сваки народ има да се сам опредељује; да сам бира себи форму државне управе, законе, веру, обичаје, да живи _

како сам налази за најбоље и најкорисније, а то садржи у себи 3,

све особине плебисцита. ХЈ

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

СТАЊЕ У БУГАРСКОЈ. — Источне ЖЕЛЕЗНИЦЕ.

Бугарска катастрофа изазива још трзавица. У самој Бугарској су се наставила предвиђана разрачунавања, која су у толико жешћа што су расписани законодавни избори за.

~

Народно Собрање. Сви државници сматрају да треба казати по-_